Благословен који долази у име Господње

Благословен који долази у име Господње

Када је Господ на Цвијети улазио у Јерусалим, сачекала су га дјеца и вјерни онога времена са великом радошћу и љубављу, кличући му: „Благословен који долази у име Господње“. Сва љепота и тајна сакривена у овим ријечима, које Црква увијек понавља када долази неки архијереј, осјетила се и приликом посјете патријараха антиохијског Јована Х и српског Иринеја Митрополији црногорско-приморској. У овим ријечима и у овим сусретима нису важни само поздрави, већ се у њима огледа истинска и права вјера, вјера којом је Господ „запалио“ срца, прво апостолима а онда преко њих и свим земаљским народима. Међу свима њима, и наш народ је отворио срце за Господа, вјековима ходио за Њим слушајући ријеч Његову, трудећи се да живи по заповијестима Његовим. Зато је наша земља испуњена светитељима, мученицима и исповједницима.

Као што су апостоли Лука и Клеопа на путу за Емаус осјетили како им „гораше срце“, док је Господ ишао са њима, тако је и хиљаде људи на Цетињу, Острогу и у Подгорици своје срце и своју душу отворило за благослов и радост истог Господа, али овога пута кроз долазак и благослов Његовог блаженства Патријарха антиохијског Јована Х и Патријарха српског Иринеја.

Био је потребан само један сусрет и једна божанствена пјесма и један поглед да се гости преобразе у домаће, у пријатеље ….браћу.

„Такође желим да вам кажем, мој брате у Христу Митрополите Амфилохије, гледам испред мене иконе на иконостасу и сав овај народ око мене, њихова лица, њихову љубав – и видим да сам овдје као у Антиохији. Наше предање је исто, наши светитељи нас уједињују“, ријечи су које смо чули од Патријарха Јована Х, приликом првог сусрета са народом и светињама Цетињског манастира.

Али то је био само почетак.

Манастир Острог и Свети Василије додали су своју љубав и благослов на ову посјету, па су гости из Антиохије остали нијеми пред овим „кладенцем“ желећи да се што дуже задрже на овом извору „воде живе“ са кога се напајају милиони људи широм свијета.

Посјета манастиру Острог тако је још више оснажила диван утисак који је на нашу браћа оставио сусрет са Црквом Божијом у Црној Гори.

А онда Васкршња радост!

Долазак испред Храма Христовог Васкрсења, хиљаде људи на платоу, дјеца са цвијећем, млади у народним ношњама, само су употпунили онај осјећај са почетка посјете. Она иста вјера и љубав која је људе из Јеванђеља покретала да се дотакну Христа Бога и хаљина његових, покретала је  вјернике из Подгорице који су хрлили да цјеливају крст и свету десницу Патријараха Јована и Иринеја. Све је било спонтано, тихо, радосно, како то само Дух Свети уређује и дарује.

Али и они који нусу успјели да приђу и узму благослов, нису отишли празни. Из тихог гласа Патријарха Јована који се проламао кроз Храм Васкрсења и продирао у срца људска као тихи лахор присутни су добили ријечи поуке, наде, васкрсења и вјечнога живота. Сви су са пажњом слушали како на арапском језику, нама страном и несвакидашњем, овај велики исповједник и истински човјек Божији благовијести мир и радост у Духу Светоме.

Ако је нешто у овоме свијету предукус Царства Небескога и вјечне радости онда је то овај сусрет и овај догађај.

А не без разлога.

Сусрет са Антиохијском Црквом је сусрет са Господом, који је надахнуо апостоле Петра и Павла који су на самом почетку своје проповиједи основали Цркву у Антиохији, а онда наставили њихови ученици.

У Господу су се овога светога дана загрлили Свети Петар Цетињски и Свети Василије са апостолима Петром и Павлом, Свети Арсеније са апостом Луком, Свети Петар Тајновидац са светим Игњатијем Богоносцем, Свети Симеон Дајбабски и Стефан Пиперски са подвижницима Исаком и Јефремом Сиријским, Света првомученица Текла са Светом мученицом Јагликом, Свети мученици и исповједници сиријски са Мученицима момишићким, превлачким и пивским.

Зато ова благословена посјета која нам је донијела изобиље духовних дарова и која је извор Божанске радости, дошла је у ове дане, не случајно, већ да нас укријепи, утјеши и да нас призове на још ревносније служење, на напредовање и узрастање у вјери, нади и љубави и да нам посвједочи да је Црква Христова неуништива и да њу, невјесту Христову, ни врата паклена не могу побиједити.

Ето разлога да се радујемо и веселимо, јер смо дјеца Оца Небескога и Мајке Цркве, Христовом жртвом искупљени, Духом Светим запечаћени, способни и спремни да уђемо и пребивамо у Дому Очевом, у Царству Небеском које се стиче и почиње већ овдје и сада.

Испраћајући наше драге госте, нашу браћу и вјечну сабраћу, у тој радости и даље у нама одзвањају ријечи јевенђељске пјесме: „Благословен који долази у име Господње“!

свештеник Никола Пејовић
гл. и одг. уредник радија „Светигора“