Овај Свети пост, ова пучина морска, како је називају свети пјесници, коју треба да препливамо, није ништа друго него је наша припрема, наше спремање да се сретнемо са Господом. Зато ћемо вечерас и читати оне дивне ријечи светог пјесника и изговарати пјевајући Господу: „Благодат твоја Господе засија, просветљење душа наших. Ево вријеме благопријатно, ево вријеме покајања! Одбацимо дјела таме и обуцимо се у дјела свјетлости да би препливавши велико море поста достигли да прославимо и Васкрсење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Који је спас наших душа и освећење и просвећење нашег живота“.
Да одбацимо дјела таме и да се обучемо у дјела свјетлости, ријечи су светога пјесника које је записао први Свети апостол Павле и њих смо данас чули из његове Посланице – Одбаците дјела таме и обуците се у дјела свјетлости. Оно што промрачује нас људе то је прво несавршенство наше природе. Оно што помрачује још и дубље наш ум, срце и душу то је наше отуђивање од Бога, удаљавање од лица Божијега, губљење вида за ту свјетлост којом нас је Бог обдарио родивши се од Пресвете Дјеве, сусревши се са својим савременицима док је на земљи живио, васкрсавши из мртвих.
Та свјетлост Божија је оно чиме ми дишемо и живимо и ради чега живимо и ради чега дишемо. Та свјетлост је она која је засијала из гроба на дан Христовог Васкрсења тродневнога, то је она свјетлост која је обасјала Симеона Богопримца, то је та свјетлост на коју нас призива Црква Божија, да је задобијемо ослобађајући се од страсти, од гријеха, од свега онога што помрачује зенице наше душе.
И зато је Света црква установила овај Свети пост, четрдесетодневни пост, како би се у току тога Поста уздржавали не само од хране тјелесне, која оптерећује човјекова чула, него да би постили и тјелесно и духовно. Да би одсјецали од себе све оно што нас помрачује, што нас удаљује од Господа, од сусрета са Њим. Да се ослободимо свих страсти, од огреховљености, од помрачености ума, оскрнављености срца, да се помиримо једни са другима да би нас небески мир обасјао.
Да се помиримо са Господом, да се испунимо оним што нам је Бог подарио, што нам је Господ обећао и да се тако припремамо и припремимо за сусрет са Господом не би ли и ми постали богопримци као Симеон Богопримац, примајући кроз покајање, очишћење, исповјест и помирење, примајући тијело Господње на начин на који га је Симеон Богопримац примио, примајући га у тајни Причешћа. И кроз то примање Господа да постанемо заиста истински прави богопримци.
Зато радујмо се што нам је Господ подарио велика два страшна догађаја, судбинска догађаја за небо и земљу и за људски род, сва створења видљива и невидљива. Подарио нам дар сретења, могућност да се са Господом сретнемо и обасјао нас свјетлошћу богопознања, познања Христа Господа свјетлошћу Његовог Васкрсења. И припремимо се да препливамо ову дивну пучину Великога поста постећи тјелесно, а постећи и духовно. Спремајући се да се са Господом сретнемо, да Га прославимо својим животом, својим дјелима, радујући се Његовом Васкрсењу и нашем васкрсењу и радујући се сусрету са Њим, Господом нашим, Коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.
Дио из бесједе блаженопочившег Митрополита Амфилохија изговорене на Сретење, 14. фебруара 2010. г. у Цетињском манастиру
