АРХИТЕКТОНИКА - СПОЉНЕ И УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ САБОРНОГ ХРАМА
Функционална и организациона цјелина
Саборни храм представља доминантну реперну тачку у простору града Подгорице, као објекат који тежи ка вјечној или ванвременској логосној архитектури.
Храм је изведен у провјереној народној традицији и обрађен природним аутохтоним материјалима црногорског крша.
Великим каменим блоковима (мегалитима) као код стародревних споменика на издигнутом прстену земље и грубом рустиком ка финој обради објекта који се диже према небу представља се симболика садржана у Старом и Новом завјету.
Унутрашњост храма је обогаћена иконописом и фрескама на посебно припремљеној подлози на основу утврђеног теолошког записа.
Просторно рјешење Храма конципирано је у облику православног (уписаног) грчког крста кога формирају четири полуобличаста свода који се средишно укрштају и ослањају на осам стубова.
Изнад средишњих стубова издиже се тамбур са куполом која се ослања на крајеве сводова, а у угловима га подржавају пандантифи, сверични троуглови, као прелазни елементи за формирање кружне основе. Тамбур је издуженог облика висине 17,00 м. изнад сводова на коме се налази двострука полукружна купола, љускасте конструкције пречника 10,50 м, односно 12,10 м.
Просторна композиција Храма је разуђеног облика која се изражава кроз испаде полукружних апсида, затим куполе са јако наглашеном висином, пирговима и звоником.
Кота пода приземља налази се на надморској висини од 49, 43 м. и издигнута је у односу на околно терен за 1,76 м.
У сутерену Храма налази се крипта, коју сачињавају четири функционалне цјелине: сала за духовне академије и изложбе, параклис (црква) у крипти, просторије пратеће намјене (магацини и одржавање) и комуникације (степеништа и ходници)
Припрата – Витлејемска пећина на западној страни храма правоугаоног је облика и засвођена сводом дубине 6,00 м. Улаз је са троја врата од којих су средња већа двокрилна. Изнад главног улаза на коти 10,15 м. изнад пода приземља налази се тераса – Галилеја.
Поред главног улаза у Храм постоје улази на бочним (сјеверној и јужној) апсидама, као и сјеверни улаз у Крипту из непосредне близине цркве Христовог Вазнесења. Постоје и четири техничка улаза, по два са запада и истока у ходницима сјеверних односно јужних дуплих зидова.
Непосредно поред главног улаза у Храм налазе се на сјеверу и југу двије куле – пирга са висинама 26,70 м. изнад пода приземља. У приземљима пиргова смјештена су два параклиса (цркве). Јужна – крстионица Светог Симеона Мироточивог и сјеверна црква Светог Јована Владимира. На спратовима пиргова налазе се просторије за преосвештене након обављања богослужења и техничке просторије.
Између пиргова и главног брода налази се звоник са три звона на преслици висине 30,40 м. изнад пода приземља.
Главни брод – обједињава солеју, олтар са тролисном апсидом (триконхос) засвођеним калотама, затим два бочна брода (сјеверни и јужни), предворје (припрату) са степеништима којима се повезују остали простори Храма.
На коти +6,30 м.су са обије бочне стране Храма, галерије за велике црквене хорове у сјеверној ( ламбадариус) и јужној (протопсалт) апсиди, као и у сјевероисточном и југоисточном дијелу галерије за вјернике, и сјеверозападном односно југозападном дијелу галерије за свештенике и монахе. Излаз на галерије могућ је из степенишног простора смјештеног у улазном дијелу Храма и преко полукружних степеништа у бочним апсидама
На коти +7,70 м. је велика западна пјевница изнад улазног дијела која се протеже кроз двије етаже и излази на терасу – Галилеју на коти +10,15 м.
На коти 19,40 м. изнад пода приземља налази се под куполом галерија – пјевница до које се стиже степеништем смјештеним у дупли зид западног свода главног брода са коте +10,15 м.
Габаритне димензије најистуренијих дјелова Храма су 46,60 м/34,68 м, док је највиша тачка Храма тјеме централне куполе и налази се на 35,50 м изнад коте пода приземља. На врху централне куполе постављен је позлаћени крст висине 4,00 м, тако да укупна висина изнад коте приземља износи 41,50 м.
Површина храма у основи износи 1270 квадратних метара. Испод храма налази се крипта у истој површини, а укупна површина свих садржаја Саборног храма износи 4.000 м2.
У Главном броду Храма може да стане 1800 вјерника, а у Крипти 1200 вјерника.
Саборни Храм Христовог Васкрсења у Подгорици је трећи по величини православни храм у свијету, послије Храма Христа Спаса у Москви и Храма Светог Саве у Београду
Спољње и унутрашње уређење Храма
Kрстови на Храму
Крст за главну куполу одабран је послије расписаног конкурса, на коме је прву награду освојило рјешење протопрезвитера - ставрофора Драгана Митровића, академског вајара. На првонаграђено рјешење, које представља дорађени Крст Светог Јована Владимира, Митрополит Црногорско – приморски г. Амфилофије дао је свој благослов 20. октобра 1999.године.
Златни централни крст висине 4 метра, заблистао је на главној куполи Храма у предвечерје 18. новембра 1999. године.
Крстови за преслицу и два параклиса – пирга, Светог Јована Владимира и Светог Симеона Мироточивог, конкурсно су умјетничко рјешење протопрезвитера - ставрофора Драгана Митровића, и представљају дорађено рјешење крста са крсташ барјака. Крстови за олтар, сјеверну и јужну апсиду су такође умјетничко рјешење протопрезвитера - ставрофора Драгана Митровића. Крстови су израђени од прохрома са позлатом. 26. јуна 2004. године, по завршетку Свете архијерејске литургије и чина освећења подигнути су златни крстови на преслици и пирговима Светог Јована Владимира и Светог Симеона Мироточивог.
У подножју свих крстова су постављене плочице на којима су исписана имена племена и нахија из Црне Горе чијим трудом и љубављу су прикупљена средства за њихову куповину, На олтарском крсту, написани су називи: Васојевићи, Бјелопавлићи, Пива, Вранеш, Љешанска нахија. На крсту сјеверне апсиде, написани су називи: Пипери, Зета, Озринићи, Жупа, Ускоци. На крсту јужне апсиде, написани су називи: Грбаљ, Дробњаци, Ровца, Језерци, Голија. На крсту преслице, написано је: Дар српског народа Црне Горе. На крсту пирга Светог Јована Владимира, написани су називи: Бањани, Љешкопоље, Катунска нахија, Шаранци, Бока, Грахово. На крсту пирга Светог Симеона Мироточивог, написани су називи: Братоножићи, Ријечка нахија, Морача, Црмница, Кучи.
Звона на Храму
Саборни храм као доминантни реперни објекат у простору града Подгорице захтијевао је набавку одговарајућих звона, не само због свог визуелног ефекта већ прије свега због своје основне функције да позива народ на службу Божију. Архитектонско рјешење пиргова захтијевало је набавку већих ливених звона.
На Саборном храму Христовог Васкрсења 28. децембра 2006. године успјешно је завршена монтажа звона, изливених у звоноливници „Вера“ у руском граду Вороњежу. Ријеч је о укупно седамнаест звона од којих је највеће тешко једанаест тона, што је највеће звоно до сада постављено на подручју читавог Балкана,а најмање три и по килограма. Највеће звоно постављно је на Пиргу Светог Симеона Мироточивог, три велика постављена су на преслици храма а осталих тринаест на пиргу Светог Јована Владимира.
