Патријарашка и Синодална посланица у вези са ситуацијом у Црној Гори
30. децембар 2019. 08:30
У вези с опасним развојем ситуације око канонске православне цркве у Црној Гори, у суботу, 28. децембра 2019. године одржано је телефонско засједање Светог Синода, чији су чланови једногласно одобрили сљедеће патријархално и синодално саопштење о ситуацији у Црној Гори.
Његовој светости, свјатјејшем Иренеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском
Његовом високопреосвештенству, високопреосвећеном Амфилохију, митрополиту црногорско-приморском
Његовом преосвештенству, преосвећеном Јоаникиију, епископу будимљанско-никшићком
Његовом преосвештенству, преосвећеном Атанасију, епископу милешевском
Његовом преосвештенству, преосвећеном Димитрију, епископу захумско-херцеговачком
Његовом преосвештенству, преосвећеном Методију, епископу диоклијском
Свештенству, монаштву и свим православним вјерницима Црне Горе
Ваша Светости, љубљени у Господу сабраћо-пастири, поштовани оци, драга браћо и сестре!
Са болом и забринутошћу сазнали смо да је Скупштина Црне Горе усвојила дискриминаторни закон који је уперен против Српске православне цркве и да су као посљедица тога услиједили драматични догађаји.
Примите, у име пуноће Руске православне цркве, израз дубоког, искреног и срдачног саосјећања у вези са нечувеном самовољом полиције која је понижавала и тукла вјернике које је предводио Његово преосвештенство епископ диоклијски Методије.
Огорченост је изазвана тиме што су законодавци занемарили вољу већине грађана који су били и остали чланови Цркве Светог Василија Острошког и Петра Цетињског. Управо је ова Црква, као брижна мајка, духовно родила и кроз будну бригу вјековима васпитавала грађане Црне Горе у љубави према слободи и истини. И данас су се њени храмови и манастири, свједочећи о живој вјери и побожности генерација које су их изградиле, нашли пред прејетњом пљачке.
Покушај да се постави питање легитимности права вјерских организација на власништво које им припада након многих година владавине атеистичког режима, осуђујући их на безакоње, изгледа као циничан ударац на Цркву, која је вратла оно што је изгубљено током година угњетавања. Нови Закон о слободи вјероисповијести је чин подржавања раскола слабљењем канонске Цркве и покушајем да се она учини понижавајућом и опасном у зависности од државе – тим неправеднији јер је Црна Гора секуларна држава. Самовољно и илегално упадајући у подручје канонског права, власти земље негирају очигледан и лако доказан континуитет канонске Цркве, инсистирајући на њеној пререгистрацији, што Цркву изводи ван правног оквира и доводи је у опасност од агресивног национализма.
У Руској православној цркви из сопственог искуства знају да је раскол највећа национална трагедија. Политичке снаге како Црне Горе тако и Украјине, које су биле заинтересоване за подривање националног јединства, годинама су подржавале расколнике, видјећи у њима инструмент слабљења канонске Цркве. Дрво које су подигли донијело је отровне плодове новог „државног размишљања“, које расколу даје покретачку силу за дегенерисање друштвене свијести.
Ова болна трансформација нанијела је Украјини незацијељене ране братоубилаштва. С тугом видимо да исте посљедице сада пријете и вашој земљи, где су паралеле са украјинском ситуацијом јасно видљиве у ономе што се дешава.
Обје државе су усвојиле дискриминаторне законе који су поставили правну основу за отимање храмова, манастира и земљишта од Цркве. У Црној Гори расколници уз подршку власти дуги низ година покушавају да заузму храмове канонске Цркве – исто као и у Украјини.
Ово није само спољна сличност – у обје земље се у ствари спроводи један исти план, рођен далеко изван њихових граница. Због тога наша браћа у Црној Гори разумију патње народа Божјег у Украјини, које су увијек подржавали у њиховим искушењима.
Сада се обраћамо свим Помјесним православним црквама апелом да подрже канонску Цркву у Црној Гори. Опасност која виси над њом нико од нас не би требало да схвати као далеку или туђу. Оно што црногорски вјерници покушавају да наметну данас, сјутра може стићи било коју Цркву.
Апелујемо на свјетску заједницу да спријечи кршење права вјерских заједница у Црној Гори. Европска комисија за демократију путем закона претходно је дала озбиљне коментаре на нови Закон о вјерској слободи. Очигледно је да овај законодавни акт игнорише вољу значајног дијела становништва у земљи. Треба напоменути да је принцип одвајања вјерских заједница од државе, формално садржан у члану 14. Устава (Повеље) Црне Горе, у ствари грубо нарушило државно руководство земље, које је отворено кренуло у стварање „нове цркве“ која би служила њиховим политичким интересима.
Позивамо челнике Црне Горе да се освијесте и умјесто митског „великосрпског шовинизма“ виде у православнима своје вјерујуће дједове, очеве и мајке, браћу, сестре и дјецу. Немогуће је и бесмислено прогласити канонску Цркву која уједињује већину грађана своје земље диригентом страног, непријатељског утицаја.
Усвојени закон не предвиђа слободу вјероисповијести, он је усмјерен на отуђење од вјековног историјског памћења народа, од наслијеђене очинске духовне традиције. Гласање у Скупштини покренуло је процесе који би у догледној будућности могли довести до тако тужних посљедица као што су масовно кршење права вјерника, одузимање цркава од њихових законитих власника и редистрибуција имовине. Све смо то видјели на примјеру Украјине, гдје су усвојени слични закони, али гдје мијешање политичара у питања црквеног живота није могло уздрмати духовно упориште канонске Цркве и одвратити од ње Божји народ. Штавише, ова интервенција довела је до губитка високог јавног положаја особе која је највише жељела да Цркву претвори у свој политички инструмент. Огорчење у Божјој Цркви не пролази некажњено. Народ неће опростити напад на своје светиње, а Бог за то даје плату осудом у вјечности.
Молимо се Свемилосрдном Господу да Своју свесилну помоћ пошаље архипастирима, пастирима и свим вјерним чедима канонске Православне цркве у Црној Гори, и да пошаље опомене онима на којима сада лежи одговорност за мир и грађанску хармонију у земљи.
С љубављу у Господу
+ КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ
ЧЛАНОВИ СВЕТОГ СИНОДА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
