7. децембра у касним ноћним сатима његово високопреосвештенство Архиепископ Церињски и Митрополит Црногорско приморски г. Амфилохије у пратњи викарног епископа г. Кирила стигао је у Чикаго, гдје га је на аеродрому дочекао његов љубазни домаћин преосвећени епископ новограчанички и средњезападноамерички г. Лонгин.
Сјутрадан 8 децембра Митрополит Амфилохије и епископ Кирило су после краће посјете манастиру Нова Грачаница отишли у манастир Светог Саве у Либертвилу гдје су учествовали у раду епископског савјета СПЦ за сјеверну и јужну Америку и Канаду. Сједницом је предсједавао епископ Лонгин, а присуствовали су и њихова преосвештенства епископ канадски Митрофан и епископ западноамерички Максим. Епископ источноамерички Иринеј је најавио да ће стићи у Чикаго 9 децембра.
На сатанку су били поднијети извјештаји о раду епархија у Сјеверној и Јужној Америци и Канади о раду у претходном периоду. У том периоду епископ Митрофан је прешао из источноамеричке епархије у канадску епархију а за источноамеричког епископ Иринеј бивши аустралијски.
Поред текућих питања било је посебно говора о датуму званичног прослављења у Либертвилу новојављеног светог Мардарија Ускоковића. Наглашено је да је то догађај од великог значаја за СПЦ и српски народ у Америци али и за цијело Православље, зато треба да буде прослављен на највећем могућем нивоу.
Прослава је заказана за 15 и 16 јул 2017 године. У прилог овом саопштењу Митрополит Амфилохије је свима епископима а касније и члановима Црквеног Савјета подијелио кратко житије светог Мардарија заједно са службом и акатистом.
Говорено је и о подизању нивоа нашег теолошког факултета у Либертвилу и о изградњи нове школске зграде. Такође је апострофирано да нова епархија СПЦ у јужној и централној америци, која је добила викарног епископа, не може за сада сама да се издржава без помоћи епархија из САД и Канаде, и осталог дијела наше Цркве. Састанак је завршен уз вечеру коју је приредио домаћин епископ Лонгин.
Сјутрадан 9. Децембра у цркви Васкресења Христовог у близини Чикага, одржан је састанак Централног Црквеног Савјета за сјеверну и јужну Америку и Канаду у ком учествују представници свих епархија СПЦ на тим територијама. Поред буџетских питања разматрана је и могућност да се јединствена структура Цркве усклади са законодавством различитих држава у којима она врши мисију.
Митрополит Амфилохије је рекао да је нова епархија Буеносаиреска и јужноценралноамеричка већ регистрована пред државом Аргентином али да то треба учинити и у другим државама Јужне и централне Америке. Такође је Митрополит извијестио Савјет да је наша Црква добила 1200 квадрата у граду Резистенцији за изградњу Храма Свете Тројице, што је од великог значаја јер тамо живи највећи број наших исељеника.
Разматран је буџет наше високошколске установе у Либертвилу и других установа наше Цркве. Такође је било ријечи о односу СПЦ са инославним и у том смислу је Митрополит Амфилохије изнио мишљење епархијског савјета да наша Црква треба да изађе из органског јединства са Свјетским Савјетом Цркава како је то одлучено још 1997 године.
Особито после нових трендова догматске и етичке раслабљености у редовима неких хришћанских деноминација (женско свештенство, геј бракови и др.) То мишљење ће бити упућено на разматрање Архијерејском Сабору СПЦ.
Присутни чланови Централног Црквеног Савјета, имали су прилику да буду на ручку заједно са премијером Републике Српске госпођом Жељком Цвијановић, која се налази у посјети САД. Премијер Цвијановић је уручила високи орден Републике Српске госпођи Мелиси Бин – Лубурић која је много помогла своје сународнике у матици. Ручку су присуствовали и парохијани Храма Васкресења Христовог као и дјеца из основне школе Свети Сава чији је директор Марко Бојовић. Дјеца су извела и пригодан културни програм.
Састанак је настављен разматрањем различитих финансијских извјештаја различитих парохија и у вези издавачке дјелатности цркве у Америци. Размотрена су и питања помоћи сиромашним парохијама нарочито у јужној америци и дати су конструктивни предлози. Говорено је даље о питању мисије Цркве, и могућностима њеног проширења. Нарочито је обраћена пажња на мисију наше Цркве у Јужној и централној Америци.
Митрополит Амфилохије је испричао о случајевима трагања за православном вјером многих јужноамериканаца, дакле да мисија наше Цркве није само усмјерена на људе нашег поријекла него и шире. Али основни проблем опет остаје економске природе, и бар на овом нивоу морало би да то буде брига цијеле Цркве, а нарочито имућнијих епархија из Америке. Усвојено је да се при Централном Епископском Савјету образује фонд за мисију у Јужној Америци, а да се брига о том фонду повјери неколицини свештеника из САД као и представницама кола српских сестара при разним парохијама.
Лука Ерцег који је стручњак за финансије, економику и право у САД; говорио је о унапређењу финансијског пословања. Он је изнио цијели план како може да се искористи позитивно законодавство државе за решавање многих проблема које Црква има. Посебно је било говора и о заштити имена наше Цркве у Америци и у другим државама пошто многе хришћанске деноминације инославних претендују на назив „Православна“. Митрополит Амфилохије дао је предлог да у називу присуствује Једна Света Саборна и Апостолска Православна Црква Српског Патријархата.
Митрополит је говорио о формирању епископских конференција православних Цркава које дјелују у дијаспори на разним територија на примјер у Сјеверној или Јужној и Централној Америци. Рекао је да је то несумњиво припрема за формирање помјесних Православних Цркава иако је пут до тога дуг.
Помјесне Цркве имају о томе разна мишљења и тек треба о том питању да се усагласе њихова мишљења. Али је несумљиво да идентитет Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне треба да буде усађен у свијест мјестних људи, американаца, канађана или јужноамериканаца.
Митрополит је нагласио да има селективних покушаја у јерархији епископата Цариградске Патријаршије, који су диктирани новом доктрином те патријаршије, која на основу 28 канона Халкидонског сабора жели да наметне своје епископе у расејању као једине канонске епископе, а све остале епископе посматра као епископе за своје етичке , националне групе. То је супротно и историјском предању Цркве као и новим околностима у којима Црква дјелује нагласио је Митрополит! Такође се коси и са одлукама православног сабора из 1872 године који је етнофилетизам осудио као „змијски отров“, а овдје видимо покушаје „прављења“ неких затворених етничких црквених група!? Тај сабор је добио своју потврду и на недавном Светом великом сабору одржаном на Криту. Сабрање Централно црквеног савјета настављено је и у суботу 10 децембра.
Епископ Лонгин као домаћин је поздравио новог источноамеричког епископа г. Иринеја који је пристигао јуче у вечерњим часовима. Епископ Иринеј је такође поздравио присутне пригодним ријечима. Продужено је разматрање посебно буџетских тема, што се тиче црквеног образовања и другог.
