Никада раније у Русији није било таквог раста религиозности као у последње три деценије, сматра Митрополит волоколамски г. Иларион.
О вјери у Русији, њеној историји и препороду у неколико последњих деценија говорио је предсједник Одјељења спољних црквених послова у сусрету са групом профеосра и 250 студената из Италије одржаном 11. октобра 2016. године, преноси портал Православие.ру, ослањајући се на извор Информативне службе ОВЦС.
Почев од 1998. године у Руској Цркви је почела епоха коју назиају „Другим крштењем Русије“.
Крајем 80-их и почетком 90-их година почела су масовна крштења становништва, истакао је митрополит Иларион, излажући италијанским гостима историју Православља у Русији.
''Данас имамо 35.000 храмова, односно, за 28 година отворили смо 29 хиљада храмова. У једној години отвара се више од хиљаду, или по три храма у једном дану... Имали смо три духовне школе, а данас их је преко педесет.'' - изјавио је Митрополит.
По ријечима владике Илариона, у историји Русије никада није било таквог раста вјере какав видимо у последњих 28 година.
''Осим тога, не знам за сличан преседан било гдје и било када у историји човјечанства.
Знамо да је епоха Константина Великог у 4. вијеку била обиљежена изградњом храмова свуда по свијету, масовним крштењима, али данас не располажемо статистичким подацима за тај период, док је наше вријеме статистички уписано'' - додао је митрополит Иларион у свом обраћању.
Примијетивши да данас често можемо чути како друштво живи у постхришћанској епохи, представник Руске Православне Цркве је изјавио да се у Русији то уопште не осјећа.
''Видјели смо својим очима снагу хришћанства, која нам данас омогућава отварање по три храма на дан.
Видјели смо како хришћанство преображава животе људи, и колико је увијек актуелан Христос, као и Његове проповеди'' - навео је у закључку Митрополит.
Професори и ученици школа из Рима, Милана, Напуља, Торина и Палерма, којима руководи католичко Друштво Исуса, узели су учешће у сусрету са руководиоцем Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије.
превод ђакон др Александар Прашчевић
Извор : православие.ру
