У суботу 4. јануара 2020. године у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења одржано је предавање и представљање нове књиге Преосвећеног Епископа диселдорфског и њемачког г. Григорија која носи наслов ,,Гледајмо се у очи''. Најновија књига Пресовећеног Владике Григорија се по свом формату разликује од досадашњих књига које је објављивао, будући да је овдје ријеч о књизи која сажима у себи разне текстове различитих формата. Ексклузивности овог издања носи и интервју владике Григорија који се по први пут објављује ексклузивно у овој књизи. Такође у садржају је присутан велики је број есеја, бесједа и изговорених ријечи Владике Григорија.
На самом почетку ове вечери, поздравно слово изговорио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, који се овом приликом захвалио и пожелио добродошлицу уваженим гостима, захваливши владици др Григорију, проф. др Богољубу Шијаковићу и др Марку Вилотићу на издвојеном времену и пажњи и љубави које су и изњедриле ову посјету Митрополији црногорско-приморској, хришћанској заједници у Подгорици и самим тим Саборном храму Христовог Васкрсења. Он је том приликом такође на присуству захвалио и Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију и Епископу захумско-херцеговачком Димитрију.
Након поздравног слова оца Мирчете, свима сабранима се обратио и модератор ове вечери др Дејан Вилотић секретар Владике Григорија који је у кратким цртама представио садржај и концепт књиге ,,Гледајмо се у очи" аутора Епископа Григорија Дурића, карактеришући је као изузетно занимљиву и неуобичајену, чак и за неког тако јединственог и непоновљивог какав је и сам формат личности Владике Григорија.
Он је истакао да је једно од упечатљивијих интересовања Владике Григорија - однос теологије и политике, па је навео да и ова књига обрађује многе теме из сфере хришћанског, теолошког и политичког живота али и на критички начин појаву саме перцепције и дискурса поједине јавности која критикује на првом мјесту бављење политиком вјерских-свештених лица.
Прво питање које је гостима поставио модератор др Дејан Вилотић дотакло се суштине важности бављења политиком, као и изворног и правог смисла ријечи политика. Уз посебан акценат на то зашто је посебно важно да баш хришћани, а посебно Епископи имају свој јасан, недвосмислен став око оног политичког у друштву.
Први је ријеч узео проф. др Богољуб Шијаковић.
Он је истакао да наслов књиге Владике Григорија ,,Гледајмо се у очи" треба схватити озбиљно и директно. Он је даље појаснио да гледање у очи подразумијева да стојимо лицем наспрам лица, што значи да смо личности.
,,Тако комуницирамо као Божија бића која у себи имају личност, а зато што имамо у себи личност, то значи да имамо достојанство које нико не може да погази и на које нико не полаже право да погази и које је светиња.'' - закључио је он.
Професор др Богољуб Шијаковић је даље навео да је управо на том темељу хришћанског поштовања интегритета и достојанства личности и израсла цијела модерна цивилизација:
,,Управо на темељу поштовања личности је израсла читава модерна цивилизација - израсла је на темељу хришћанске идеје личности и идеје достојанства коју морамо да поштујемо и штитимо."
,,И у овој књизи и у свим другим књигама и у докторској дисертацији владика Григорије се бави оним другим човјеком, оним човјеком наспрам нас."-поручио је проф. др Богољуб Шијаковић упућујући слушаоце на важност имања бриге и свијести о политичким, друштвеним и моралним и етичким друштвеним токовима, које имају утицај како и на индивидуалном плану, тако и на оном општем, глобалном, свеоубухватном.
,,Када говоримо о политици, она се морамо усредсредити на људско достојанство." - нагласио је орифесор Богољуб Шијаковић, док је даље навео и чињеницу да евидентно постоји заблуда и предрасуда која није плод незнања, већ да се она тенденциозно, манипулативно шири, а то је флоскула и теза да ,,постоји одређени и повлашћени сој људи који је надлежан искључиво за политичка питања.'' Наводећи комунизам као par excellence примјер таквог манифеста. Будући да је управо комунизам и сљедбеници комунизма заступао идеју да се само они и Руководство могу бавити политичким питањима и судбином цијелог народа, док народ нема право учествовања и одлучивања у питањима везаних за сопствени живот.
,,Ако се не бавите политиком, сасвим је сигурно да ће се политика бавити вама!" - нагласио је проф. др Богољуб Шијаковић који је затоим појаснио изворно значење ријечи политика, објаснивши да поријекло води из античке Грчке и да значи да је јавна ствар, односно јавно добро и јавна заједница - свих људи па је с тим у свети сваки човјек дужан да покаже бригу за другог, а то је брига за заједницу, битка за полис - за политику као јавну ствар.
Он је такође у даљем обраћању навео да је са тог разлога, бављење свештенства и цркве политиком у овом контексту изузетно пожељно, будући да је и у старим напредним системима црква увијек била коректив, савјест и морални и етички компас друштва, а тако је како даље наводи проф. др Богољуб Шијаковић и у данашњем времену и најразвијенијим друштвима и цивилизацијама. Један од примјера које је навео јесте управо примјер Сједињених Америчких Држава и Републике Њемачке:
,,Црква треба да буде много више присутна у нашем животу. Ако погледате напредне демократије онда ћете видјети нешто што је за нас незамисливо, а то је да рецимо сједнице Скупштине почињу молитвом као што је то случај у Сједињеним Америчким Државама у Америчком конгресу и Америчком сенату. За нас, наше прилике је такође незамисливо да у парламенту имамо свештеника коме може посланик да се обрати за савјет да ли неки закон да гласа. А такав примјер имамо у Бундестагу. Односно, у Њемачком парламенту имате свештенике који су на располагању посланицима да их консултују када треба да дигну руку и гласају неки закон."
Након излагања проф. др Богољуба Шијаковића, ријеч је узео Преосвећени Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије.
Он се у свом одговору осврнуо на битност имања одговорности и агилности кад су у питања учествовања у друштвеним и политичким токовима, који имају за циљ обликовање будућности:
,,Као неко ко се у склопу своје пастирске службе сусреће непрекидно са жвотом и свим његовим аспектима, увидио сам да је немогуће човјек као хришћанин буде равнодушан на оно што се догађа око њега. А посебно је немогуће за хришћанина да буде равнодушан према ономе што треба да буде будућност - оно што је будућност наше дјеце, наше омладине."
,,Уколико смо равнодушни на политику и на оно што она креира, то би значило да нас уопште не интересује шта ће бити са нашом будућношћу - са нашом дјецом." - закључио је он.
Владика Григорије је навео бављење будућношћу као основну ствар за сваког хришћанина, те да се исто не смије бранити:
,,Врло је важно да схватимо да је наше бављење политиком у ствари бављење другим и хришћанима се не смије забранити она једна основна ствар , а то је најбитнија ствар, то је гледање у будућност. Јер као што знамо наша котва је бачена у будућност и ми идемо за њом. Јер наша је будућност Бог."
Он је у свом даљем обраћању навео да ништа нема важније ни светије од људскости:
,,И шта се догодило због те тврде вјере хришћана кроз историју и кроз све што су пролазили, кроз страдања, успоне и падове? Догодило се то да су хришћани успјели да наметну овоме свијету једну истину. А то је да нема ништа светије ни важније од људскости, од људске личности и да је највећи гријех потирати људску личност, односно другог човјека."
Владика Григорије је нагласио да је најсветија дужност сваког човјека одбранити онога другога и сачувати га од зла:
,,Одбранити другога, сачувати га од зла, то је људска дужност најсветија. Дакле, ми морамо да бранимо другога да би ми уопште били људи и да би наша људскост дошла до изражаја. А да би људскост дошла до изражаја човјек мора имати јасну перспективу о будућности, јер таква перспектива доноси наду, а до наде се долази вјером и трпљењем. А нада доноси радост живљења." - поручио је Владика Григорије.
,,Мизерији моћи, једино можемо да се супротставимо радошћу живљења. И у том смислу хришћанство је увијек побјеђивало том радошћу живота, том надом. Зато је важно да надом побјеђујемо, али, исто тако је важно да нас нико не поколеба у том погледу будућности. Због тога морамо бити слободни и због тога се морамо бавити садашњошћу и да објашњавамо прошлост, али и да увијек поставимо шта је наша нада и шта је наш циљ и нико нас не смије у томе спријечити и ограничавати без обзира на припадност и опредјељење." - закључио је тиме свој одговор на постављено питање Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије.
На самом крају предавања Владика Григорије је претходно купљено издање књиге ,,Гледајмо се у очи'' чији је аутор, потписао свима који су присуствовали и узели учешћа у овој занимљивој вечери.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
