У петак, 7. јула (24. јуна) 2017. године, на празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Миладин Кнежевић а саслуживали су му : пртојереј - ставрофор и старјешина Саборног храма Васкрсења Господњег - Драган Митровић, као и протојереји : Далибор Милаковић и Предраг Шћепановић.
На Светој Литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму.
Непосредно пред Свету Тајну Причешћа протојереј Предраг Шћепановић се надахнутим и бодрим празничним словом обратио многобројно - сабраном народу у овоме Светоме храму, тумачећи прочитано Јеванђеље, казујући свима сабранима о суштини и величини овог великог празника којег торжествено данас прослављамо :
"У име Оца и Сина и Светога Духа.
Дан радости, дан празнични, дан рођења највећег кога је жена родила - јесте данашњи дан - празник када прослављамо рођење Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља.
Оног момента када су браћо и сестре Адам и Ева у Рају изгубили осјећај заједнице са Богом и када су кренули путем без Бога и мимо Бога, желећи да постану богови, горко плакаше Адам.
Но, Бог даде утјеху роду људском, најприје кроз пророке који су хиљадама година проповједали долазак Онога који је сунце правде.
Онај који је створио овај свијет и Онај који је постао једнак са нама - постао је једнак тијелу смирења нашег у свему подобан нама - једино не у гријеху - а то је Богочовјек Исус Христос.
И многи пророци су пророковали, најављивали долазак Искупитеља, али, Свети Јован Претеча и Крститељ имађаше ту част да својом руком покаже на Онога кога је проповједао.
Да покаже на ону предивну благу вијест која ће постати човјек, као и вијест да ми људи нисмо пролазна и смртна бића.
Да гријех, смрт и ђаво не владају у потпуности нама, него да смо припремљени за Царство Небеско - за један већи узвишенији свијет.
Његово рођење бијаше чудесно, јер, његови родитељи бијеху већ у поодмаклим годинама, испуњени стидом од људи.
Јер у оно вријеме а и у ово вријеме има оних који погрешно диживљавају и расуђиваху о бездјетности, па је сматраху великим гријехом и преступом пред Богом и великом казном Божијом.
Зато, његови остарели родитељи најприје посумњаше, у почетку Захарије помисли : Како је то могуће да у подмаклим годинама добије дијете ?
Међутим, од Архангела Гаврила му би јављено да ће због невјеровања занемјети и да ће онога тренутка проговорити када се дијете роди и надјене му име Јован, а нико у породици њихов не имађаше то име.
Име Јован.
Име које значи благодат.
И заиста, би благодатан цијелог свог живота, овај по животу и врлини скоро па не и човјек, већ анђео у тијелу коме је небо било покривач а земља простирач, који је тајанствену пустињу испунио најтајанственијим и најдужим молитвама, који је први Јеванђелист рода људског.
Јер, његове су ријечи : "Покајте се јер се приближило Царство Небеско."
Ето њега као анђела, као вјесника, као благовјесника Божије воље, јер је Онај на кога је он положио десницу на Јордану да Га крсти - јесте Спаситељ и Искупитељ свијета.
И зато је Свети Јован који је рано остао без својих родитеља био друг пустиње - није имао ни хлеба да једе, него се хранио оврсцима и дивљим медом и припремао се за највећу мисију која је једном човјеку повјерена - а то је да буде претеча Христов - претеча благодати коју ће нам донијети Бог. Претеча оне благе вијести и претеча онога да нисмо смртни - него бесмртни, те да смо позвани и призвани за оно веће Царство.
А први становник тог Царства којег је проповједао и о чијем доласку је свједочио јесте управо Свети Јован Претеча и Крститељ.
Зато, његово рођење треба да нас подстакне да умијемо своја лица, али и првенствено своје душе и да исповједимо гријехе своје, да се и ми покајемо, да припремимо путеве своје, да све оно што је високо у нашим мислима, на првом мјесту сујета и егоизам, самољубље - поравнимо својим смирењем као што је он највећи кога је жена родила, својим смирењем доказао баш то - да се смирењем постаје великим пред Богом.
Нека би празник његовог рођења, био празник рођења покајања, љубави у нашој души, да схватимо да смо од Бога створени и послати у овај свијет, али и то да овај свијет није оно чему само и једино треба да тежимо, него да тежимо Царству Небескоме.
Нека његово рођење буде свима на благослов, да пред крај овог Петро-Павловског поста и ми измијемо лица своја и душе своје и да и ми постанемо као што је то постао и Свети Јован - слуге Христа Бога - баш као што је и Пресвета Богородица која је чула архангелску благовијест - тако је и Свети Јован - који се одазвао на тај позив. Будући да Бог позива све људе једнако, али, на нама је да ли ћемо да се одазовемо и да ли ће нам ишта у овоме свијету бити прече од Христа Богочовјека, коме нека је Слава и хвала вавијек амин!" - закључио је отац Предраг.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се вјерни народ у великом броју.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
