Крстовдан торжествено прослављен у подгоричком Саборном храму
Крстовдан торжествено прослављен у подгоричком Саборном храму
На празник када наша Света Црква прославља уздизање Часног Крста Господњег, на Крстводан 27. септембра 2022. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија. Светом службом предстојао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Митровић, старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења, као и протојереји Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, јереји: Велимир Бугарин, Зоран Јовићевић, као и протођакон Владимир Јарамаз.
Ријечима литургијске бесједе сабрани вјерни народ је поучио началствујући свештеник Далибор Милаковић, који се овом приликом осврнуо на два славна догађаја везана за Животворни и Часни Крст Господњи:
,,Овај празник који данас прослављамо, празник уздизања Часног Крста Госпоњег који се у народу зове и Крстовдан има двојако значење. Најмање два догађаја у историји наше цркве везују се за данашњи празник. Први такав догађај јесте када је Света царица Јелена у Светом граду Јерусалиму управо тражила Часни Крст Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа на молбу њеног сина цара Константина Великог.''
,,Други славни догађај који се везује за Часни Крст јесте моменат када Свети цар Ираклије враћа Крст након три вијека из царства Персијског које је похарало Јерусалим”. - бесједио је он.
Након уводног обраћања који се базирао на историјским догађајима везаним за Часни Крст, прота Далибор је указао на духовну димензију Крста:
,,Поред историјске димензије Часног Крста, ту је и духовна димензија. То значи да се Животворни Крст међу нама уздиже и да тиме освештавамо и своју будућност ако крсним путем кренемо. Баш као и што данас пјевамо у овој химни, пјесми: ,,Крсту Твоме клањамо се Христе и Твоје Васкрсење пјевамо и славимо”, заиста, Васкрсења не бива без страдања, смрти, без крста. Једно са другим је нераздвојиво и Крст и Васкрсење”.
,,Толико Црква у току своје календарске црквене године у својим химнама и пјесмама прославља Часни и Животворни Крст. Самим тим је посветила Часном Крсту и два дана у седмици - сриједу и петак”. - подсјетио је прота Далибор.
Он је затим акцентовао да је Господ својом жртвом и својим васкрсењем, својом побједом учинио да крст постане знак и знамење којим се сви спашавамо:
,,У оно вријеме, највећа казна је била казна распећа на крсту. То можемо упоредити са данашњом смртном казном. Само можете замислити колико је непојмљиво свијету било да тако нешто може бити на спасење и радост, људима је то била лудост, саблазан, ругали су се томе. Но Господ је својим страдањем Крст уздигао у сили и слави, тако је крст постао знак и знамење којим се браћо и сестре сви спасавамо. То је неизрецива тајна и љубав садржана у овом великом празнику”.
Прота Далибор је напослијетку закључио да сви носимо свој крст живота, али је нагласио и то да тај крст требамо изнијети са љубављу и поносом и са јаким поуздањем у Господа, будући да преко страдања задобијамо истински живот:
,,У самом нашем бићу, на самом тијелу нашем записан је отиснут крст. Чим раширимо руке ми постајемо крстолики. Сви носимо крст и који вјерујемо и који не вјерују, само је ствар у томе да ли смо тога свјесни или не. Мада, често у животу знамо бити несвјесно тога. Не треба се стидјети крста којег носимо, већ са љубављу и поносом да изнесемо сва искушења која нам Господ по премудрости и љубави даје у животу. Преко искушења, преко страдања задобијамо истински живот, истинско Васкрсење”.
,,Господ који је био без гријеха је својим страдањем на Крсту и својим Васкрсењем преузео све наше гријехе, уздигао нашу пачу природу и када су сви мислили да је убијен, да је поруган, то што су називали лудошћу, постало је наше спасење и васкрсење”. - поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
