На Лучиндан - празник Светог апсотола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија.
Светом службом Божијом предстојао је протојереј Далибор Милаковић, уз саслужење старјешине Храма - протојереја-ставрофора Драгана Митровића, као и протојерејâ : Миладина Кнежевића, Предрага Шћепановића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.
Вјерном народу који се у великом броју сабрао у овоме Светоме храму, надахнутим и празничним словом обратио се началствујући протојереј Далибор Милаковић.
Он се својим пастирским словом дотакао суштине овога двојаког празника, посветивши први дио своје пастирске бесједе Светоме Апостолу и Јеванћелисти Луки :
“Ова два велика Божија угодника живели су у различитим временима, али некако је Бог њих двојицу одредио да се славе у овај дан - заједнички дан када славимо апостола Луку који је био апостол Христов, један од седамдесет ученика који је написао Свето Јеванђеље и Дјела Апостолска, који је пошао за Христом у чуо науку Његову.
Свети апостол Лука био је родом из Антиохије и дошао у Свети град Јерусалим, видео је својим очима Господа свога Створитеља.
Поверовао је у Њега, кренуо је путем који му је Господ предодредио и заиста га показао великим човеком.
Он је написао, пре свега рођење и живот и дела Господња овде на Земљи. Написао је Свето Јеванђеље које читамо већ преко две хиљаде година, написао је и Дела Апостолска која су много важна јер говоре о томе како су апостоли прву Цркву утврдили после Взанесења Господњег и након силаска Светога Духа.
Говоре о томе како су се утврђивале и како су настајале прве хришћанске заједнице.
А поред свега тога био је и ученик великога апостола Павла, пратио га је на његовим мисионарским путевима, утврђивао мисију у првим временима Свете наше Цркве уткану и саткану до данашњега дана.
И заиста овај велики Божији угодник је био по струци лекар, он је први насликао икону Мајке Божије и утврдио иконопоштовање и сликање самога Бога.
Без сумње много је тога учинио апостол Лука за живота, а највише од свега је урадио тиме што је вршио мисију, што је много људи онога времена привео Христу и познању истине Божије, проповедао је самога Господа.
Доживео је дубоку старост и напослетку страдао је мученички за Христа.
И ево га славимо скоро две хиљаде година овде на Земљи.
А данас га ви славите као свог небеског заштитника, као заштитника ваших домова.
У другом дијелу свог празничног слова отац Далибор се дотакао величине и значаја лика и дјела Светога Петра Цетињског.
Наводећи његове бесцен бисере дарова личности, он је говорио о Светом Петру Цетињском као великом и непоновљивом састрадалнику свога народа, који је неизоставно служио и дао цијелога себе повјереном му народу, бивајући им свје и свја - и измиритељ и духовни вођа и војсковођа :
Други ученик Христов - раван апостолима свога времена јесте Свети отац наш Петар Цетињски Чудотворац, слава му и милост.
Велики је Свети Петар Божији угодник, велики Епископ Цркве Христове, као библијски пророк, прави епископ цркве који је увек био испред свога народа, предводио је свој народ, за свој народ се Богу молио као предстојатељ Цркве Божије овде у Црној Гори.
Али и као прави епископ и учитељ када је требало да дели све са својим народом
И добро и лоше.
За потребе тога тешког времена узео је мач и сео на коња и први испред свога народа кренуо да брани свој поверени му народ, али исто је тако свој народ и поучавао, слао им писма и посланице, мирио је своју браћу свађену између себе.
Ето, као што се и данас делимо између себе и као што данас деобе постоје, тако су деобе постојале и у његово време.
И његове посланице које је упућивао тада тим људима, може исте те посланице упутити и данас свима нама.
Може нам упутити ону његову поруку да смо пред Господом Христом сви једно, да нас Господ позива све на заједницу и љубав, да у Христу нема подела, него смо сви призвани на љубав Божију коју су призивали и они које данас прослављамо - Свети апостол Лука и Свети Петар Цетињски.
И никад његове речи које је изговарао нису прошлост, његове речи су будућност !
Будући да нас његове речи увек опомињу.
Опомињу нас да између нас треба да влада љубав. Опомињу нас да поштујемо једни друге, да ценимо шта нам је Господ Бог преко ових Божијих угодника даривао - с то је да спознамо Њега истинитога Бога.
Исто нас тако ова два Божија угодника подсећају и опомињу да није добро ако славимо славу а да неко није крштен у вашој (славарској) кући.
Чланом Цркве се постаје Светим Крштењем. Уколико неко није крштен а слави славу требало би ако Бог да што пре да се крсти, да долази на свету службу, да се исповеда, да пости постове које је црква одредила.
Не би требало да долази у цркву само на дан своје славе.
Него да посећује Храм Божији када год има времена.
Тако и на тај начин је тиме призвана заједница са Неба да буде присутна и остварена и овде на Земљи.
Тада Небеска Црква влада овде на Земљи.
Онда је и наша слава права слава. Када је пре свега прославимо духовно - својом душом и својим бићем, када волимо свете као што су они вољели Господа, као што су и Свети апостол Лука и Свети Петар Цетињски волели Господа.
Е онда нам је слава благословена, а онда су сва наша добра дела благословена.” - подсјетио је началствујући протојереј Далибор Милаковић.
Након Светог Причешћа, којем су у завидном броју приступили вјерни, свештенство Саборног храма обавило је освештавање славских колача и славског кољива.
Свештено братство Саборног храма је такође подсјетило све присутне да ће се данас 31. октобра са почетком у 19 часова одржати свечана Лучинданска академија као и да ће се током академије обавити и свечано отварање изложбе посвећене архитекти Царског Руског двора - Николају Крансову у крипти Саборног храма.
Ово сабрање ће благословити Епископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, док ће свечарску бесједу под називом : “Николај Краснов “ Човек за сва времена” изговорити уважени архитекта Драгомир Ацовић из Београда.
На поменутој академији узеће учешћа и хор Богословије Светог Петра Цетињског, ученици Цетињске богословије, полазници Школе вјеронауке са Цетиња, као и Хор Светог Великомученика Станка из Никшића и Фолклорно друштво “Чувари Христовог Гроба” из Врлике.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић