У организацији братства Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, у четвртак 15. фебруара 2018. године са почетком у 19 часова у крипти Храма одржано је свечано отварање изложбе под називом : “Светоносни иконостас.”
Изложба “Светоносни иконостас” представња иконописни витраж чувеног православног пољског икононописца-умјетника Адама Сталони-Добжањског.
Изложба „Светоносни иконостас“ је замишљена по обрасцу византијског храма, који представља икону Небеса, за чију основу је узета Света Софија цариградска из VI вијека. Тај храм се и данас сматра за образац скоро сваке православне цркве. Изложба је устројена као пројекција једнаких по дужини страна грчког крста, али не од традиционалног материјала, цигала или камена, него искључиво од стакла и свјетлости, чиме подсјећа на париску Свету Капелу (Sainte Chapelle), коју још називају и „Врата небеска“, а која је ремек-дјело француске готичке архитектуре XIII вијека.
Зидови изложбе-храма су направљени од фотограма витража Адама Сталони Добжанског, који су нанесени на провидну целулозну површину, у алуминијумским рамовима.
Те прозрачне слике, које су оно најбоље из многобројних храмова, расутих по цијелој Пољској, уједињене у једну цјелину, јасно оцртавају један иконографски програм, који асоцира на ремек-дјела византијске монументалне умјетности, како полихромије, тако и мозаика.
На самом почетку вечери, свима сабранима обратио се уводним поздравним словом чтец Саборног храма Борис Мусић.
Он је овом приликом заблагодарио свима присутнима на великом одзиву, исказавши испред братства Саборног храма посебну захвалност господину Јану Павлицком за уложени труд и одличну сарадњу приликом реализације ове изложбе у Подгорици, те Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију на благослову без којег реализација ове изложбе не би била ни могућа.
Након што је прочитао кратку биографију Адама Сталони-Добжањског услиједило је обраћање господина Јана Павлицког приложника ове изложбе у којем је он појаснио и приближио свима присутнима изложбене фотограме, као и саму концепцију цијелог изложбеног простора.
По обраћању Јана Павлицког које је обиловало исцрпним и вриједним информацијама, услиједило је обраћање Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија којим је и званично отворио изложбу.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је у свом обраћању навео да ово дјело познатог пољског православног иконописца - Адама Сталони-Добжањског у ствари представља повратак ономе изворном, исконском које по његовим ријечима не открива само спољну, плићу страну људске природе, већ открива ону дубљу људску природу, Богом дану и Богом створену :
“Рекао бих, ово је један Адамов (Сталони - Добжањског) повратак оном иконопису у свој красоти и љепоти овога лика. Ово је повратак љепоти која је изворна, која је исконска, која није копија природе људске, него открива ону дубљу људску природу - Богом дану и Богостворену.
То је основно својство и само својство православног живописа кроз вјекове. А то је у ствари сагледавање и гледање човјека и његове судбине, не из њега самога, него са тачке гледишта вјечности.
Оностраним очима се гледа човјек.
Дакле, сагледава се човјек какав он треба да буде и какав је он створен Божијом руком, а не онакав какав је он овдје на земљи.”
У даљем обраћању Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије говорио је о самој суштини ове изложбе, о свему ономе што она јесте, о ономе што је чини овако важном и лијепом, као и о свему што она обједињује и спаја са оним протканим у себи :
“Ово је спој латинског и онога што би назвали источног, византијског, православног и свесловенског, један спој који је веома драгоцјен, дакле онострана та љепота која се овдје преко ове технике остварује и примијењује и показује нама овдје на земљи.
Стога, ово је јединствена прилика да се сретнемо са том синтезом умјетничком - синтезом Истока и Запада, гдје је оно што је и запад најдрагоцјеније дао кроз своју историју - оно је ту присутно, али све то управо се пројављује кроз тај свој повратак ономе изворном са истока и запада. Самим тим, по својој природи садржи и одржава један сусрет вјековни истока и запада. А то се остварује и у породици самога Адама Сталони-Добжањског - мајка му је православна, отац му је католик, такође он је из времена Руске империје из данашње Украјине - Од Кијева до Кракова, ту је он одрастао и ту је настало његово дјело.” - закључио је Митрополит г Амфилохије.
Он је недуго затим изразио и велику благодарност и захвалност господину Јану Павлицком, поменувши притом што оваква изложба и у символичком смислу јесте и значи за ове наше просторе који су често били управо на укрштању цивилизацијског истока и запада :
“Ја сам заиста Јану (Павлицком) благодаран што нам је овакву изложбу донио овдје у Подгорицу овдје међу нас, изложбу са којом нас везује са нашом браћом Пољацима на један изворни начин, а у исто вријеме обнавља у нама синтезу хришћанске љепоте истока и запада.
А ми смо овдје управо на овом простору и били то, како је негдје и записано за нашега Светога Саву да је изговорио реченицу : “Ми смо исток на западу, а запад на истоку!” - та синтеза кроз вјекове латинске умјетности она је остварива нарочито у архитектури у пластици.
Наиме, овдје на нашим просторима треба видјети манастир Дечане, гдје је фра Вита - фрањевац из Котора пројектовао чудесну цркву и био је главни пројектант.
А исто тако су чувени мајстори са запада пројектовали и манастир Студеницу, па и манастир Градац гдје је та спољашња форма запада примјењена у нашој источној архитектури, а у унутрашњости цркве, она је Света Софија Цариградска, управо дакле све оно што је Источно Ромејско Царство изњедрило на основама древног предања истока, Преко Палестине, Синаја и других простора.” - подсјетио је Митрополит.
На самом крају свог архипастирског обраћања Митрополит г. Амфилохије је закључио да хуманизам сам по себи ако се темељи на човјеку и људској природи, а истовремено одбацује Бога не може бити истински хуманизам будући да човјек као круна стварања није круна по свом простом лику, него се та круна стварања савршњније и дубље открива кроз тајну Богочовјечности - Богочовјека Христа :
“Човјек је круна божанске творевине, у то нема никакве сумње. Али, та круна није само откривена кроз прости људски лик, него је управо откривена кроз нашега Доброга Пастира - Господа Исуса Христа. Дакле откривена је као тајна богочовјечности, а не само човјечности.
Данас се говори у читавом свијету о хуманизму.
Међутим, хуманизам без Бога, то је мајмунизам, није то хуманизам.
А ово, ова изложба, ова умјетност јесте управо умјетност Доброга Пастира који је назван са правом : “Најљепши међу синовима људским.”
И Пророк Давид је записао, предвидио је о Христу предвјечноме Богу - малом дјетету - да је Он најљепши међу синковима људским. Благодат тече из уста Његових. Дакле Он је тај по чијем образу смо саздани - јер Бог је и створио човјека.
Он је тај који је открио пуноћу људске љепоте и људскога лика, тако да је она умјетност изворна, исконска хришћанска умјетност.
Ако она (умјетност) Њега искључи, ако Њега просто хуманизује, искључујучи Бога из Њега, онда се одриче Њега и Његовог оваплоћења. Онда се тиме одриче човјек и своје изворне, исконске, боголике природе и Богочовјечанског звања.
Е то Боголико и Богочовјечанско је оно што је овдје управо присутно у овој умјетности Адам Сталони-Добжањског, па нас посебно радује што је она стигла овдје међу нас, да нас обнови том љепотом, Богочовјечанском љепотом која спаја, за коју нема диоба, истока и запада, сјевера и југа, него она обједињује у себе све и свја што је истинско и право.” закључио је тиме своје пастирско обраћање Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.
Несвакидашња и надасве занимљива и лијепа изложба чувеног пољског умјетника Адама Сталони-Добжањског под називом “Светоносни иконостас” подгоричани као и сви посјетиоци који се затекну Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици моћи ће да погледају у крипти Храма у трајању од 15 дана и то од петка 16. фебруара до суботе 3. марта 2018. године.
Борис Мусић
Фото : Иван Рашовић
