То што нас због реченог и због сваког нашег иступа у јавности оптужују за све и свашта је најбољи доказ да је политичка и култура уопште у Црној Гори још увијек на врло ниском нивоу, нагласио је митрополит
Митрополит црногорско – приморски Јоаникије казао је у интервјуу за “Дан” да Српска Православна Црква (СПЦ) у Црној Гори трпи дискриминацију и није у равноправном положају са другим вјерама. Митрополит је истакао да “будући да се нашој Цркви и даље ускраћују њена основна права (вјеронаука, враћање насилно одузете имовине) и да није равноправна са осталим вјерама (темељни уговор) ми смо дужни да се боримо за остварење њених права као и за равноправност свих вјера”. Нагласио је и да та борба за њих није политика него питање опстанка и живота.
Митрополит Јоаникије је поручио да се преговори око темељног уговора могу наставити када се успостави нова влада, као и да они имају стрпљења. Истакао је и да би потписивање овог уговора било добро јер отвара могућности сарадње Цркве и државе, уз међусобно поштовање.
Свједоци смо и даљих подјела у Црној Гори, како доћи до истинског тако потребног помирења?
– Различитости међу људима, групама и идеологијама су природне и очекиване. Оне углавном воде у два правца. Добро је ако различити могу и желе да разговарају и да прихвате једни друге са пуним уважавањем. Тада различитости нијесу опасне ни разорне, напротив, успоставља се хармонија и љубав међу њима. Као у једној великој, здравој породици: сви су различити, сви се развијају, свако од њих ће да иде својим путем, али јесу и остају у међусобној љубави. Други, супротни правац видимо код оних који су искључиви, не могу и не желе да прихвате другог, затварају се у себе и у своју љуштуру, другога виде само као опасност. Такво стање је неподношљиво и разорно за онога ко се у њему нашао, али и за околину. Од нас зависи хоћемо ли изабрати Његошево начело “Тајна чојку човјек је највиша” или старо латинско “Човјек је човјеку вук”. Философ Томас Хјум је тражио излаз из тог нечовјечног вучјег стања у јакој и уређеној држави, што је добро али није довољно, зато што држава може успоставити правни поредак, али не може препородити људско срце. Божанска антрополошка перспектива на коју указује Његош отвара могућност препорода сваком човјеку појединачно, али и сваком народу. Хјумове и Његошеве антрополоше концепције се међусобно не искључују, него надопуњују. Ако се научимо да разговарамо и да се ослобађамо од мржње и предрасуда доћи ће нам мир и анђели мира. Ми тако мислимо и свакодневно се Богу молимо за измирење и трајни мир међу браћом у Црној Гори.
Иако сте до сад чинили неупитним, неће бити згорег да одговорите да ли у храмовима има мјеста за све православце и грађане?
– Сама чињеница да су врата наших храмова отворена по цио дан, да су све наше службе, осим свете тајне исповијести, јавне, да је свештеничка проповијед ријечи Божије доступна свима који желе да је чују, свједочи да је Црква отворена за све који желе да се нађу у њеном окриљу. Основна ознака Јеванђеља Христовог је да не искључује ни један народ, нити било којег човјека праведног ни грешног, образованог ни необразованог, богатог ни сиромашног – увијек је значила много, а данас посебно, нарочито за нас у Црној Гори. Ако неко оптужује Цркву да у њој нема мјеста за њега, тај још увијек није открио у свом срцу мјесто за Бога. Таквим људима најтоплије препоручујемо да прије него што оптуже Цркву погледају у своје срце.
Какав је данас положај СПЦ у Црној Гори?
– Правни положај Епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори још није задовољавајући, али је значајно побољшан са усвајањем измјена Закона о слободи вјероисповијести које су изгласане у Скупштини Црне Горе од стране парламентарне већине формиране послије избора 30. августа 2020. године. По овом новом закону ми смо добили евиденцију у државном регистру која признаје самоодређење Цркве, не брише њена раније стечена права нити њен канонски и историјски континуитет. Претходни закон имао је циљ принудити нас да се региструјемо као новооснована вјерска заједница што је било неприхватљиво јер бисмо једним потезом обрисали нашу историју и раније стицана права, укључујући и имовинска. Са евиденцијом ми смо ушли у правни поредак Црне Горе, према томе, не постављамо се изнад тог поретка како су нас раније неправедно оптуживали. Црква је и поред евиденције још увијек у много чему обесправљена. Њој није враћено право да организује часове вјеронауке у државним школама, није донесен закон о враћању неправедно одузете имовине Црквама и вјерским заједницама. Ми смо дужни да се боримо за повратак насилно одузетих права Цркви и за њен достојан положај у црногорском друштву.
Темељни уговор између Владе Црне Горе и СПЦ још није потписан. Како то коментаришете? Очекујете ли да ће то урадити нова влада?
– Податак да је Црна Гора потписала уговоре са другим традиционалним вјерама, али не и са Српском Православном Црквом, указује на то да наша Црква у овој држави трпи дискриминацију и није у равноправном положају са другим вјерама. Ипак, процес преговора око темељног уговора са СПЦ је почео у вријеме Владе Здравка Кривокапића којој је недавно изгласано неповјерење. Преговори се могу наставити када се успостави нова влада. Када је у питању уговор, за исти имамо стрпљења. Добро је да се он потпише јер отвара могућности сарадње Цркве и Државе уз међусобно поштовање и на позитиван начин прокламује начело одовојености Цркве и Државе. Треба, међутим, да знамо: “Уговор не конституише Цркву. Она је богочовјечански организам. Крајеугаони камен њеног бића није ни закон ни уговор, него Господ Исус Христос”.
Цркву често критикују да се мијеша у политички живот. Има ли мјеста таквим оптужбама?
– Ми нијесмо могли прихватити да пасивно посматрамо како бивши режим плански и са злом намјером ради на укидању вјерских права и слобода, тј. на постепеном укидању Српске Православне Цркве у Црној Гори. Борили смо се за своја права и ту је било непосредног додира и са бившим режимом и са политиком. Бранили смо се од неправде и дискриминације. Будући да се нашој Цркви и даље ускраћују њена основна права као што смо горе напоменули (вјеронаука, враћање насилно одузете имовине) и да није равноправна са осталим вјерама (темељни уговор) ми смо дужни да се боримо за остварење њених права као и за равноправност свих вјера. Та борба за нас није политика него питање опстанка и живота. То што нас због реченог и због сваког нашег иступа у јавности оптужују, за све и свашта, је најбољи доказ да је политичка и култура уопште у Црној Гори још увијек на врло ниском нивоу.
Да примимо и утјешимо избјеглице из Украјине
У току је васкршњи пост, каква је ваша порука вјерницима и грађанима?
– Часни пост је велики подвиг очишћења и просвјетљења душе и тијела. Постом и молитвом задобијамо двоструку слободу – тијело се ослобађа од лоших навика, прекомјерног јела и пића, а душа се посредством појачане молитве ослобађа од злих мисли, свађа, зависти, мржње и свега другог што је унижава. Тако очишћени постом, молитвом и исповиједањем гријехова пред својим свештеником, измирени са ближњима и са својом савјешћу удостојавамо се светих тајни Христових, небеског Хљеба и Пића те од њих добијамо освећење и живимо новим животом. У посљедњој великој недјељи поста кроз света богослужења учествујемо у великим дјелима Божијим, којима је Христос устројавао спасење рода људског. Учешствујући у тајној вечери, клањајући се страдањима и смрти Христовој вјерник се успиње љествицама спасења које у пуноћи доживљавамо на празник Васкрсења. Васкрсењем из мртвих и његовом побједом над смрћу Господ Исус Христос учинио нас је учесницима његове побједе и причасницима његове вјечне славе. Поводом овог часног поста, а у свјетлости празника Васкрсења Христовог који долази, позивамо све вјерне и све људе добре воље да у својој души направе мјеста за Бога и за сваког човјека вјерујућег и невјерујућег, за људе који другачије мисле и вјерују. Прије свега треба да обратимо пажњу на оне којима је потребна наша помоћ посебно на избјеглице из братске нам Украјине које већ долазе у Црну Гору, да им дамо храну и одјећу, кров над главом, а понајвише хришћанско разумијевање и утјеху. Као што смо у недавној прошлости прихватали нашу браћу и сестре прогнанике из српских крајина, Косова и Метохије, тако треба да примимо и утјешимо и садашње прогнанике из многострадалне Украјине.
