На празник Благовијести, 7. априла 2021. године, Свету Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужило је свештенство истоименог храма.
Светом Литургијом је началствовао старјешина Храма протојереј-ставрофор Драган Митровић, саслуживали су му протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Велимир Бугарин.
На празник Благовијести, 7. априла 2021. године, Свету Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужило је свештенство истоименог храма.
Светом Литургијом је началствовао старјешина Храма протојереј-ставрофор Драган Митровић, саслуживали су му протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Велимир Бугарин.
У славу Божију, а у част Пресвете Владичице Богородице, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Након одслужене Литургије пастирским словом обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Он је у првом дијелу свог пастирског слова говорио о суштини празника који представља радосну вијест о доласку спаситеља свијета:
,,Празник Благовијести јесте празник благе вијести, радосне вијести, вијести да ће доћи спаситељ свијета, да нас избави и спаси од смрти, ђавола и гријеха и да нас врати себи, поставши један од нас. А све то да би и ми могли бити Божији, да би ми могли бити браћа и пријатељи Божији."
,,Зато је данас радостан празник, зато што је овај догађај почетак нашег спасења и зато што је Пресвета Богородица она која је била најдостојнија од цијелог људског рода, она која се својим животом по Богу припремила за ту тајну." - подсјетио је он.
Прота Мирчета је нагласио да овим празником требамо живјети, угледајући се на савршен примјер Пресвете Богородице која се послушно и смирено предала Божијој вољи:
,,Овим празником треба да живимо, и то тако да се угледамо на примјер живота Пресвете Богородице, а то је између осталог и врлина да смо увијек спремни да у животу прихватимо свим својим бићем и вјером Божију вољу. Ако слушамо нашу вољу, морамо знати да она често зна бити погрешна, грешна, егоистична и самољубива."
,,Зато и постимо овај пост, да будемо Христови, да будемо у заједници са Христом, да будемо Богочовјекови, јер, онда ћемо бити заиста људи." - рекао је прота Мирчета.
У другом дијелу свог обраћања прота Мирчета је указао на лик и дјело преподобног Јустина Ћелијског који је најљепше проповиједао током свог живота Благовијести:
,,Када прослављамо Благовијести, не можемо а да се не сјетимо онога који је у нашем народу и роду у ова времена најљепше проповиједао јеванђеље - ту радосну благу вијест овог празника - а то је преподобни Јустин Ћелијски који је рођен на овај празник и који је отишао са овог свијета на овај празник."
,,Цијели свој живот је провео благовјестећи ту тајну спасења и то у времена када је изгледало да га нико не чује, мало га је ко и видио јер је живио након рата у скромном Манастиру Ћелије у Ваљевском крају. Но, као што је познато и како се показује и у његовом примјеру, не може се сакрити град ако на гори стоји и не може се човјек Божији сакрити и његова дјела остати невиђена и још важније не могу бити бесплодна." - појаснио је он.
Прота Мирчета се осврнуо и на посебну везу између блаженопочившег Митрополита Амфилохија и Препорбног оца Јустина који је био духовни отац митрополитов:
,,Како су се његова добра дјела ширила и како је свјетлост његовог Богоугодног живота расла и свјетлост његове проповједи, тако су млади људи почели да долазе код њега, а међу тим младима је био и онај који почива у темељима овог храма - наш Митрополит Амфилохије. Управо је он један од првих који је дошао код оца Јустина и примио ту тајну Христову коју је слично њему, на исти начин проповједао и нама."
,,Примјер преподобног Јустина Ћелијског нам показује да Божији човјек не може да се угаси, да силе овога свијета не могу га ућуткати. Многи од нас су се напајали и напајају се његовом ријечју, његовим дјелима и моштима светим, а нарочито преко његовог духовног сина, нашег Митрополита." - закључио је прота Мирчета Шљиванчанин.
Борис Мусић