Светом Литургијом началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, а саслуживали су му : протојереји – ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји : Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић и протођакон Владимир Јарамаз.
На Светој Литургији пјевали су и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму.
Светој Тајни Тијела и Крви Христове – Светој Тајни Причешћа, приступио је и присајединио се вјерни народ у великом броју.
Након Свете Тајне Причешћа, свима сабранима у овоме Светоме храму, поучним и празнично надахнутим и бодрим пастирским словом, обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Отац Мирчета је у својој пастирској бесједи, говорио о суштини и смислу овог празника којег торжествено прослављамо.
Наиме, Велики Четвртак је дан посвећен спомену установљења Тајне вечере односно Свете Евхаристије (ломљење хљебова), односно на „умовеније“ (прање) ногу, на опроштајну бесједу Господа Исуса Христа са ученицима — у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господње пред страдања, и на предају Богочовјека на страдање.
Господ је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи:
„Узмите, једите; ово је тијело моје.“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завјета која се пролива за многе ради отпуштења гријехова“ (Мт. 26, 26-28).
Ове се ријечи управо и могу чути у току (сваке ) Свете Литургије.
На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог.
Отац Мирчета је у току свог пастирског обраћања многобројно сабраном вјерном народу говорио о важности саме Литургије, саме тајне коју је Господ совршио на Велики Четвртак која је сама по себи најприснији загрљај Бога и човјека који се огледа у самом заједништву са Богом, које је, а шта друго до управо заједништво љубави. Будући да по његовим ријечима, сами живот - значи љубав, а љубав и живот јесу заједница-заједништво са живим Богом, самим тим, Бог је наш живот и нема живота истинског и правог без Бога.
Он је током свог обраћања такође напоменуо да: молитва, читање књига теолошке и духовне тематике, познавање и читање Светог Писма, свакако јесу добре, добродошле и потребне ствари у нашем животу, али нису и коначне, нити зато представљају потпуност наше црквености, нити нашег охристовљења, већ се подсјетио ријечи Светог Иринеја Лионског, великог теолога из II вијека који је рекао, да је: “Наше мишљење сагласно је са Евхаристијом (тј. Са целокупном стварношћу и праксом Цркве у Литургији), а и Евхаристија потврђује наше мишљење.” Што ће рећи да је Литургија та која је мјерило нашег живота, да све исходи из Литургије и да је Литургија као заједница, као благодарност и као љубав, наша слика потпуне и праве истинске заједнице-заједнице у љубави са Богом љубави.
Касније у току дана, на Велики Четвртак, како је најавио отац Мирчета, са почетком у 18 часова, у Саборном храму Христовог Васкрсења, читаће се дванаест (страсних – страдалних) одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
