У Недјељу православља, 25. фебруара 2018. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом Литургијом началствовао је протојереј Бранко Вујачић а саслуживали су му : протојереји-ставрофори Драган Митровић - настојатељ Саборног храма, као и Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и протођакон Владимир Јарамаз.
На Светој Литургији пјевали су и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови црквеног хора Саборног храма "Свети Апостол и Јеванђелист Марко" који је под вођством дирингетице мр Људмиле Радовић.
Након прочитаног Јеванђеља, народу који се на овај празник сабрао у великом броју у овом Светом храму, празничном бесједом и надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј Бранко Вујачић.
Отац Бранко је у својој бесједи говорио о смислу прочитане јеванђелске приче, наглашавајући дубину и смисленост јеванђелског и апостолског и Божијег позива : ”Дођи и види!”
У даљем излагању отац Бранко се дотакао и дубљег смисла иконопоштовања, указујући притом на значај и суштину овог празника, који поред историјске димензије има и ону духовну.
Подвлачећи то колико је важно да током поста често посјећујемо храмове Божије и долазимо на службе, не формално поштујући форму, већ суштински - обнављајући тиме дубински однос нашег загрљаја између Бога и човјека :
“Ево смо свршили прву недјељу Часнога Поста, Прву недјељу нашега пута ка Васкрсу, ка смислу наше вјере, ка смислу нашега живота, ка оној побједи Господа Спаса нашега Исуса Христа над смрћу.
Јер како каже апостол Павле : “Ако Христос не васкрсе - узалуд је вјера наша и узалуд је нада наша!”
А управо смо и чули - у прву недјељу читамо Јеванђеље о призиву Апостола на службу - како је Господ призвао Филипа, а прије Филипа за њим су пошли Андреј и Петар.
А њих двојица били су из истога мјеста, били су пријатељи. И чуо је већ Филип од Андреја и Петра да је стигао Месија дуго очекивани. Јер је то била тема правих Израиљаца, али знало се да долази Спаситељ да избави народ свој, да избави Израиљ из ропства гријеховнога и из пада.
И Филип сав радостан и срећан што се управо срео са Месијом и Спаситељем о коме говоре Мојсије у пророци, стиже код свога пријатеља Натанаила да га обрадује, да му јавис с ким се срео.
Тако и ми кад се сретнемо са Христом и са Богом, кад нам се отворе духовне очи, онда добијемо ту жељу да наши ближњи и они спознају Христа, да се сусретну са њиме.
Само је питање на који начин ми то радимо.
Треба заиста наћи прави начин да онога кога желимо да и њега Господ призове да и он осјети ту радост да му на прави начин то и кажемо.
Натанаил будући да још није срео Христа имајући малу сумњу да може неко добар бити из Назарета, јер је знао добро предање да ће из Витлејема града Давидова засјати та звијезда - да ће доћи Спаситељ - он пита и сумња : “Може ли што добро да буде из Назарета?” - а онда му каже Филип : “Дођи и види!”
Управо је то тај позив нама да дођемо и да видимо и да се сретнемо са Богом.
Као што има неки важан догађај у нашем животу па онда нас неко пита да му то опишемо, а ми просто то не можемо ријечима да опишемо тај догађај и ту радост коју смо доживјели, зато му кажемо : не можемо то описати, него дођи и види и доживи шта је то !
Тако је управо свјестан тога и Филип рекао Натанилу : “Дођи и види!”
Управо у овоме посту то је позив наш да долазимо у Храм и да будемо на службама које је Црква дубоко осмислила Духом Светим у току овога Васкршњега поста.
То је позив да се наш пост не своди само на оно уздржање од хране и да се не своди само на то да дођемо у недјељу да би се причестили и да би испунили некакву форму.
Управо овај позив : Дођи и види - јесте позив да смо још више присутни у овоме Васкршњем посту.” - образложио је он.
“Овај позив “Дођи и види!” значи да дођемо и да видимо и да се сретнемо са Христом у храмовима Божијим, на богослужењима гледајући ове дивне фреске којима је осликан Храм.”
“Овај храм не би био лијеп и не био оволико диван да нема ових фресака, зато и ова недјеља прва је посвећена тој дивној побједи Цркве Божије над иконоборством и над оним јеретицима који су се борили против иконопоштовања и против онога да се сликају иконе и да се осликавају храмови Божији.
Та дивна побједа и та борба која је трајала вијек и по, однијела је многе животе - будући да су многи исповједници и мученици положили свој живот за ту истину и за ту вјеру - вјеру у Васкрслога Господа и у светитеље Његове и у анђеле Његове - да сликајући њих ми се не клањамо дрвету и оним бојама којим су осликани, већ изражавамо поштовање ономе који је насликан.
Богу и светитељима се тако молећи ми смо још присније у заједници са њима.” - подсјетио је началствујући протојереј Бранко Вујачић.
КЛИКОМ НА ОВАЈ ЛИНК МОЖЕТЕ ПОСЛУШАТИ КОМПЛЕТНУ БЕСЈЕДУ ПРОТОЈЕРЕЈА БРАНКА ВУЈАЧИЋА
Вјерни народ се присајединио Светим Тајнама Тијела и Крви Христове у великом броју.
Након Свете Тајне Причешћа, свештенство је са вјерним народом и дјецом кренуло у свечану празничну литију која је опходила Саборни храм, док је у наставку прочитан Синодик (саборски проглас) који објављује побједу - тријумф из 9. вијека (11. март 943 г.) православне вјере над иконоборачком јереси, изричући притом анатему у погледу јеретичког учења.
Напослијетку, отац Бранко је подсјетио све присутне и на то да ће се вечерас у недјељу, 25. фебруара, са почетком у 19 часова у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, одржати и свечана академија поводом празника Недјеље православља као и стоте годишњице од страдања Руске цркве, Руског народа и царске породице Романов.
Наиме, Митрополија црногорско-приморска, Богословија Светог Петра Цетињског и Саборни храм Христовог Васкрсења поводом прослављања овог празника и годишњице, приређују Свечану духовну академију на којој ће поздравно слово изговорити протојереј-ставрофор Гојко Перовић - ректор Цетињске богословије, док ће празничну бесједу изговорити Александар Вујовић, професор.
Током ове вечери учествују : Хор Богословије Св. Петар Цетињски, Милица Ристичевић, дјеца ученици вјеронауке са Цетиња као и хор СДП “Јединство” из Которс који су на недавно одржаном међународном фестивалу у Бјелорусији освојили лауреат другог степена у конкуренцији од 35 црквених хорова.
Борис Мусић
Фото и видео : Борис Мусић