Недјеља седамнаеста прослављена торжествено у подгоричком Саборном храму
Недјеља седамнаеста прослављена торжествено у подгоричком Саборном храму
У недјељу седамнаесту по Педесетници, 17. октобра, 2021. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици којом је началствовао протојереј Бранко Вујачић. Проти Бранку су саслуживали протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, пројереј Велимир Бугарин, као и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Илија Арзејкин.
Након причитаног зачала из Јеванђеља, свима сабранима надахнутим пастирским словом обратио се протојереј Бранко Вујачић.
Прота Бранко је у уводном дијелу пастирског слова начинио посебан осврт на саме друштвене прилике у огледу односа између изабраног Божијег народа и народа незнабожачких:
,,Браћо и сестре чули смо данашњу јеванђелску причу, имали смо прилике чути како Господ походи незнабожачке крајеве. Наиме, људе ових крајева Јевреји као изабрани Божији народ називали су псима, будући да су ови живјели и понашали се као животиње, предајући се задовољствима овога свијета".
,,Међутим, док је Господ ходио међу народом, зачуо се крик и плач једне жене која је имала ћерку болесну коју је мучио ђаво, немајући мира тако ниједнога дана. Толико је то ридање било тешко, да су ученици замолили Христа или да жену удаљи или да јој помогне". - подсјетио је на конкретан догађај свештеник Бранко.
У даљем излагању он је ушао у детаље јеванђелске приче у којима се јасно види да је естаблишмент тог времена у јеврејском народу иновјерне посматрао на један охладњели и нељудски начин који је отуђен од љубави Божије:
,, Господ овој жени на њене молбе да јој помогне и излијечи јој ћерку изговара тешке ријечи. Међутим, Господ ове тешке ријечи не упућује овој жени од свог срца, већ говори ријечима оних старјешина јеврејских који су затварали врата свима онима који нису Јевреји. Али зашто?
Зато да би сви видјели, а првенствено апостоли колико је то само нељудски, колико је то све охладњело, колико је то отуђено од љубави Божије и од љубави према човјеку".
Прота Бранко је приближио овом приликом и сам врлински живот ове жене, која је показала велико смирење и мудрост у сусрету са Господом:
,,Но ова жена која је кроз ову њену животну патњу са болешћу ћерке стекла животну мудрост али и смирење да прихвати да је она толико грешна, па и равна и животињи, не саблазнивши се о Христове ријечи, већ је исповиједила огромну вјеру којом је задивила Господа, бивајући спремна да клекне, да се понизи и смири се пред свесилним Богом".
,,Господ је похвалио такву вјеру ове жене, јасно поручујући да такву вјеру није нашао ни у свом изабраном народу али ни међу апостолима који још увијек тада нису сазрели у вјери". - бесједио је он.
Прота Бранко је посебно нагласио да се из овог еклатантног јеванђелског примјера јасно види и свједочи свесрдна Божија помоћ која је свеприсутна у мукама и искушењима овог живота кроз које пролазимо:
,,Кад нас снађе мука у овоме животу, а има периода у животу када од муке и тјескобе која нас сналази не можемо ни да живимо, тада треба да се обраћамо Господу, да му се повјеравамо и тражимо од Њега помоћ".
,,Благодаримо Господу у муци, молимо се Њему, а онда ће Господ похвалити нашу вјеру, баш као што је похвалио и вјеру ове жене. Знајмо, и ако смо присутни на службама, и ако се молимо, постимо, причешћујемо, да увијек требамо преиспитивати нашу вјеру". - поручио је напослијетку протојереј Бранко Вујачић.
