Претпремијера филма ,,Гдје си, Адаме?” редитеља Александра Запорошенка и идејног творца филма и продуцента Александра Плиске одржана је у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у суботу, 5. новембра 2022. године са почетком у 19 часова.
Аутори овог документарног филма о Светој Гори обраћају се публици питањем: “Гдје си Адаме”. Филм уводи гледаоца унутар високих зидина древног светогорског манастира Дохијар, у коме је повучени подвижнички живот исклесао непоновљиве карактере, а монашку заједницу претворио у ризницу „свакодневних светитеља“. Публика већ са првим кадровима урања у атмосферу просто незамисливу за двадесет и први вијек, која у исто вријеме толико плијени пажњу и очарава, да све овоземљаске бриге ишчезавају у мирису тамјана и звјезданом светогорском небу.
Централна фигура у филму је старешина манастира, игуман Григорије. Његово вишедеценијско искуство у духовном руковођењу братијом изњедрило је дубинско разумевање рањене људске душе и њеног стријемљења да се врати у стање својствено Адамовој људској природи прије пада, да се врати у Очев загрљај.
Претпремијера филма је била затвореног типа, предвиђена за свештенство и монашсто па се у крипти Саборног храма сабрао велики број свештенства и монаштва.
У уводном дијелу вечери, прије премијерног приказивања филма, уводну ријеч узео је протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски који је овом приликом поздравио све присутне, заблагодаривши на великом одзиву, благословивши ово вече.
Он се у уводном дијелу обраћања подсјетио ријечи Светог Владике Николаја Жичког и Охридског изречених о Светој Гори:
,,Овај филм говори о Светој Гори, а Свети Владика Николај је рекао да је Света Гора царство без круне, држава нез новца и жена, кухиња без меса и тамо гдје се хиљаду година нико не рађа а живот траје”.
,,Манастир Дохијар, манастир који је географски близу манастиру Хиландар је главна тема овог филма, у којему се између осталог подвизава Србин - отац Пантелејмон који је био у манастиру Острогу, а централна фигура је старац Грогорије Зумис блаженопочивши игуман манастира”. - подсјетио је он.
Напослијетку прота Предраг је рекао да се баш једна од чудотворних и величанствених икона Мајке Божије налази у манастирју Дохијар, а то је икона Пресвете Богородице назване Брзопомоћница. Прототип иконе који је према црквеном предању насликан у 10-ом вијеку за живота оснивача манастира, преподобног Неофита.
Најчувенија је икона Свете Горе, послије чудотворне иконе Вратарица (из манастира Ивирон) и иконе Достојно Јест (из Ватопеда).
Налази се у удубљењу са спољње стране зида, пред некадашњим улазом у манастирску трпезарију; стога, да би ушли у трпезарију, сви монаси морају да прођу поред ове иконе:
,,Мало људи од вас има прилику да дође на Свету Гору и зато вечерас имамо радост да преко филмских екрана завиримо у лутке ће Свете Горе, Манастира Дохијара у којем се налази чудотворна икона Мајке Божије - Брзопомоћница, једна од многих чудотворних икона на Светој Гори Атонској”. За датум прослављења чудотворне иконе Брзопомоћнице, одређен је 22. новембар по новом, односно 9.новембар по старом календару.
Након уводне ријечи, прота Предраг је позвао уваженог продуцента филма протођакона Александра Плиску да се обрати свима присутнима.
Протођакон Александар Плиска је нагласио да Бог бескрајно пштује људску слпободу којом је даровао човјека не вршећи насиље, већ куца на вратима срца и ко хоће да отвори у њему ће се и настанити:
,,Срце и осјећања човјека јесте посебно мјесто најтановитије на планети земљи. Бог поштује слободу сваког човјека и не мијеша се у наше животе, Он куца на вратима нашег срца, Христос говори да стоји и куца на вратима сваког људског срца, а ко хоће да отвори у њему ће се настанити. Бог без позива не улази у наш живот. Зато су и аутори овог филма углавном ријешили да ћуте.”
Он је у даљем обраћању изразио тежњу твораца филма, а то је да овим филмом публика ослушне откуцаје свог срца и да у том свом откуцају види другог човјека:
,,За нас као творце филма је било важно да свако гледајући овај филм ослушкује откуцаје свог срца и додај своје душе и да у том откуцају свог срца види другог човјека. Биг нас чека у тишини, с често од наше буке живота ми не чујемо куцање Господа на вратима наших срца”.
,.Главни протагониста филма - Старац Григорије је говорио: ,,Ако другоме не можеш рећи нешто добро и корисно, онда затвори уста своја и прођи поред њега”. Свима је потребна љубав, пажња и нада. Потребни су и људима и животињама и биљкама”. - закључио је он.
У другом дијелу обраћања, протођакон Александар се осврнуо на саму генезу настанка овог филма:
,,Филм је сниман четири године, у филму нема сценарија, нема писаног текста. Овдје је живот исписан, све оно ћто је било онако како је камера затекла - природно. Идеја филма је настала 2008. године, а дозволили су нам да снимамо 2014. године. Са братијом манастира Дохијар дружио сам се још од 2005. године и да старац Грирогије није 2014. године дао благослов за снимање филма, наравно, филма не би ни било”.
Он је подвукао да умјетност није само музеј, већ да је умјетност оно што постоји у свакоме од нас, оно што је животно и свакидашње:
,,Са њим нисам разговарао да бих снимао филм. Једноставно, филм се наметнуо некако, просто је све ово требало снимити. То је нешто што је потребно, није ствар тога да ли је потребно или не. Култура умјетности није само музеј, то је љепота коју подијелимо са другима. То је када желиш да се изразиш, искажеш, то је заправо нешто што постоји у свакоме од нас, то је оно што је животно и свакидашње”.
Протођакон Александар је потом указао на главну намјеру аутора филма, а то свакако није ни лична ни било чија промоција, већ је дубока жеља да се пренесе вјеродостојно атмосфера манастира Дохијар у коју се публика запрао може погрузити:
,,Ми аутори филма не желимо нешто вама да кажемо са овим дјелом, не желимо да вам говоримо о Грчкој, о Светој Гори и старцима. Филм је обећање старцу Григорију, да ће филм приказати суштину живота и наше природе и борбе на земљи онакве каква она заправо јесте. Филм није о њему, није реклама ни за њега ни монаштво, није реклама ни Светој Гори ни Грчкој. За нас је било важно да забиљежимо и пренесемо атмосферу манастира Дохијар и да пружимо и вама прилику да се у ту атмосферу и такав живот погрузите”.
Он је потом закључио да је монаштво иманентно свим цивилизацијама и културама на земљи, те да је самим тим по својој суштини, монаштво заправо једна од најљепших страница записаних у људској историји:
,,Желио неко то да призна или не, али, монаштво се налази у свакој људској цивилизацији и култури. Монаштво је једна од најљепших страница исписаних у људској историји. Ако боље погледамо, монаштво је заступљено у свом конфесијама и религијама. Ако питамо монахе, свако ће од њих речи да никада у животу није ни помислио да че постати управо то - монах. То је посебна љубав која се рађа и која долази и од које се немогуће одбранити”. - поручио је протођакон Александар Плиска, продуцент и идејни творац филма.
Претходно, “Гдје си, Адаме?” је приказан и на Интернационалном фестивалу православног филма у Кијеву, где је добио Гран-при, затим у Торонту, Кракову и другим фестивалима. Такође, филм је приказан на Фестивалу хришћанске културе у Зајечару (5-18. септембра) на којем је добио награде у двије категорије: За најбољи филм и најбољу камеру.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
