У Крстопоклону недјељу, 4. априла 2021. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Овим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Бранко Вујачић, уз саслужење протојерејâ-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојереја: Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина и протођакона Владимира Јарамаза.
Торжественом прослављању ове треће седмице Часног поста и благољепију богослужења свакако је допринијело и учешће мјешовите пијевнице, али и пјевање и одговарање хора "Свети Апостол и Јеванђелиста Марко" који је под вођством мр Људмиле Радовић.
Пастирским бодрим и поучним празничним словом обратио се началствујући протојереј Бранко Вујачић.
Отац бранко се у свом пастирском обраћању дотакао ове недјеље коју прослављамо као крстопоклону, појаснивши свима приустнима суштину празновања, приближивши притом и дубљи смисао и значај Часног Крста у животу сваког човјека :
,,Прве двије седмице Великог поста биле су посвећене побједама Православља. А ова трећа седмица је посвећена Часноме Крсту и читаве наредне седмице пјеваћемо на службама: ,,Крсту Твоме клањамо се Христе и васкрсење Твоје прослављамо".
,,Крст је симбол страдања али и симбол побједе. Кроз крст се прожимају страдање, васкрсење и побједа."- појаснио је он.
Отац Бранко је указао на позив Господа Иуса Христа на ношење крста у нашем животу ако желимо Њему следовати:
,,Господ нас је и позвао како смо чули у Светом Јеванђељу да ако хоћемо да идемо за Њим и Њему следујемо требамо узети, понијети крст у овоме животу. Али, тај позив значи и слободу избора. Не морамо носити крст и ићи за Господом, али, можемо ако желимо да прихватимо оно што нам је Господ намијенио."
,,Требамо знати да је Он тај који је први носио крст, не за своје, већ за гријехе свих нас, цијелог свијета. Он је понио први крст, али се први и прославио и са крста објавио вјечни живот и непролазни и побједу живота над смрћу". - подсјетио је прота Бранко.
У другом дијелу свог пастирског слова отац Бранко је нагласио и смисао одјељка из причитаног зачала из Јеванђеља који се односе на задобијање истинског живота, жртвујући онај пропадљиви и грешни живот:
,,Ако желиш да сачуваш свој живот изгубићеш га, ако га изгубиш Мене и Јеванђеља Мога ради добићеш га." - Шта се то пред нас поставља?
Просто гледано испада да ми ту треба да бирамо између свог сопственог живота и Христа.
Али, кад се удубимо и мало боље загледамо, у ствари избор је другачији. Којега се то живота одричемо?
Одричемо се грешнога живота. Одричемо се пада у гријеху. Одричемо се свега онога што нас удаљава од Христа и од Царства Божијега."
,,Господ тражи да се ми одрекнемо грешног живота зато што живјети у гријеху није богоуподобљење већ је то отуђење и ђавоуподобљење како је преподобни Јустин Ћелијски говорио. Сваким гријехом, падом ми се не уподобљавамо Богу, већ ђаволу." - појаснио је он.
Напослијетку, отац Бранко је говорио и о обећању Господњем које свједочи два миленијума своју истинитост кроз све светитеље који су Богу угодили и које је Господ дао народима земаљским на благослов, уздарје и утјеху:
,,На крају овог Јеванђеља Господ нам шаље поруку и утјеху да међу онима који Га слушају и који Га следују има оних који неће умријети док не виде Царства Божијега, то је посвједочио Господ апостолима Петру, Јовану и Јакову на гори Тавор. То је Господ такође посвједочио и архиђакону Стефану, апостолу Павлу који се вазнио на небо и многим другим светитељима и сљедбеницима Његовим. Дакле, већ овдје, у овом животу постоји свједочанство онога што нас чека ако идемо за Господом."
,,Порука овог Јеванђеља јесте та да се Крст Господњи ставља на средину Часног и Великог поста да нас подсјети на подвиг, али и на страдање које нам шаље Господ ради нашега спасења. Носимо тај крст у благодарности, не у роптању. Будимо захвални Господу што је јарам Његов благ и што нам Господ кроз крст даје силу и снагу да га понесемо јер без дара Божијег не би га ни могли понијети". - закључио је прота Бранко.
Борис Мусић
Видео&фото: Борис Мусић
