На празник Света три Јерарха, 12. фебруара 2021. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија.
Светом Литургијом началствовао је протојереј Игор Балабан, парох цетињски.
Саслуживали су му: протојереји – ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји: Предраг Шћепановић, Мирчета Шљиванчанин,
Бранко Вујачић, протонамјесник Радоје Мијовић, старjешина храма Светог Георија у Бору, јеромонах Јевстатије Ивановић, игуман манастира на Ободу Црнојевића, као и ђакон Велимир Бугарин.
Љепоти и свечаности овог евхаристијског торжественог – молитвеног сабрања допринијело је и појање мјешовите пјевнице Саборног храма.
Пастирским словом, обратио се началствујући протојереј Игор Балабан.
Свештеник Игор Балабан се у уводоном дијелу свог обраћања вјерном народу посебно осврнуо на саму генезу и разлоге установљења прослављања овог празника:
,,Данас прослављамо велике јерархе Цркве Божије, Света Три Јерарха их зовемо: Светог Јована Златоустог, Василија Великог и Григорија Богослова.
Три јерарха чији је празник установљен како нас учи предање црквено, зато што су се људи дијелили по томе кога више воле,
кога више поштују, чија је ријеч од њих тројице боља, љепша, чија боље изражава истину о Богу, истину о свијету, истину о Цркви Божијој.''
Он је у даљем својем обраћању посебно указао на то да диобе у хришћанској заједници нису биле само нешто што је карактерисало случај везано за Света три Јерарха већ су се диобе биле
присутне и међу првом генерацијом хришћана:
,,Но то није било ништа ново, сјећате се да у Светом Писму
на једном мјесту казује Свети апостол Павле како је и већ међу хришћанима његовог времена, дакле да међу првом генерацијом хришћана неки говоре ја сам Петров, а
неки да су Јаковљеви, неки пак други да су Павлови, а апостол Павле каже да су они (апостоли) само усадили сјеме у душе људске,
али да је Бог тај који чини да то сјеме расте, да узраста и да доноси плода, а не они.''
Отац Игор је подсјетио да за хришћанина једини постојани град, јесте град небеског Јерусалима:
,,Дакле јерарси су ту да нас уче тој ријечи Божијој, а људи се као људи, дијеле због овога и онога, једне друге треће, пете ствари, ко је већи светитељ, учитељ ријечи Божије.
У посланици којој смо прочитали фино нам се каже: Овдје гдје смо немамо постојана града као хришћани. Онога тренутка када смо свјесно изабрали да се крстимо
или кад смо изабрали да свјесно кренемо Христовим путем, исповиједили смо пред овим
свијетом и пред самима собом и пред ближњима ово што је рекао апостол Павле: ,,Овдје немамо постојана града.'' За хришћанина једини постојани град, једини који ће се одржати,
једини за оји вриједи положити живот свој и душу своју дати ако треба за ближње своје
и цијелога себе предати предати томе граду. А то је онај град, град небеског јерусалима. То је град који чекамо, град којем се надамо,
то је онај град гдје је градоначелник, цар и господар и слуга свих, сами наш Господ Исус Христос.''
,,Замислите само тај догађај? Сами Бог који створио и мене и вас и камен од кога је саграђен овај Храм, који је саздао све што постоји и што је постојалои и све што ће икада и постојати
у овоме свијету, сам Он силази са небеса, долази међу нас, узима нашу смртну природу и крвљу својом и тијелом страда и спашава нас и избавља од нашег највећег непријатеља,
избавља нас од смрти.'' - закључио је он.
Отац Игор се у другом дијелу свог пастирског слова осврнуо на пролазност све твари и на чињеницу да је прави начин да наш садашњи живот буде икона
непролазног и вјечног жиовота у заједништву и доброчинству, које нипошто не смијемо заборавити:
,,И сами знамо да је све од данас до сјутра, неко живи педесет, седамдесет, ко је јачи живи сто година, неко оде и раније, али, сви смо добро свјесни да постојанога нема ничега.
Ништа што је створено није вјечно, али, нестворени олтар небескога Јерусалима јесте вјечан, он је постојан. И само на томе таквоме постојаном камену можемо да градимо себе,
своје друштво, да градимо своју заједницу и сваку врсту заједнице, државне, културне, црквене. Но, апостол Павле, и ако говори да је све овдје пропадљиво и пролазно ипак нас упућује,
то јест указује нам на то како да стигнемо до тог вјечног и непролазног града, казује нам како да на прави начин учинимо да наш садашњи живот буде икона
тога постојанога града наглашавајући: Заједништво и доброчинство не заборављајте!''
,,Овдје је све пролазно и сви ми смо пролазни ако се утемељимо на пролазности, ако се не утемељимо на Богу. Зато нас апостол учи, оно што једино јесте постојано у нама јесте
заједница са Богом и заједница једних са другима.'' - оцијенио је отац Игор Балабан.
Борис Мусић
Фото&видео: Борис Мусић
