У Саборном храму Христовог Васкрсења са почетком у 8 часова, одслужена је Литургија Пређеосвећених дарова, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење ђакона Велимира Бугарина.
Пређеосвећеној Литургији молитвено су присуствовали протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и јереј Павле Божовић и протођакон Владимир Јарамаз.
Након одслужене Литургије пређеосвећних дарова, свештенство Саборног храма одслужило је парастос жртвама пострадалим током НАТО агресије на Србију и Црну Гору, која је отпочела управо на овај дан 24. марта 1999. године, и то трајању од укупно 78 дана.
Након одслуженог парастоса, благим и поучним словом обратио се свештеник Мирчета Шљиванчанин.
Он је у првом дијелу свог пастирског обраћања навео да је служење литургије свједочанство дубље жеље и потребе да будемо Христови и да будемо са Христом:
,,Служили смо браћо и сестре Литургију пређеосвећних дарова, којом свједочимо да је Господ наш Исус Христос хљеб живота. Свједочимо и то да јсу сав наш труд и живот хришћански такви да живимо да би били Христови и да би били са Христом."
Он је у даљем обраћању навео да пост одражава призвање на труд, подвиг, покајање, да би се таквим животом вратили љубави Божијој:
,,Зато овај пост постимо. Постимо га да бисмо постали учесници тајне Његовог Васкрсења и вјечног живота. Зато смо позвани на подвиг, на труд, на покајање, а све да бисмо се вратили љубави Божијој и да би и ми били они који свједоче име Божије у овоме свијету."
Отац Мирчета је подсјетио да се међу многим свједоцима љубави према Богу и ближњима налазе и они који су то псовједочили својом мученичком крвљу:
,,Кроз историју Цркве постоје и они свједоци који су своју љубав према Богу и према ближњима посвједочили својим крвљу."
У другом дијелу свог обраћања он се посебно осврнуо на смисао и значај одслуженог парастоса који се служи за покој душа свих преминулих са надом у Васкрсење и живот вјечни:
,,Ми смо се помолили управо за покој душа наше браће, сестара, дјеце који су пострадали 1999. године у агресији НАТО савеза на Савезну Републику Југославију, у којој су хиљаде људи пострадали без икакве кривице."
,,Када се год молимо за покојне, ми показујемо своју љубав према Богу, показујемо своју вјеру да је Христос живот и да је Христос истина. Показујемо и то да знамо и вјерујемо да ће истина побиједити, вјерујемо да је Христос онај који побјеђује и који ће побиједити." - закључио је прота Мирчета.
Он је указао на то да бити на страни истине значи бити на Христовој страни:
,,Такође вјерујемо и знамо да је наше да будемо на страни истине, а то значи бити на Христовој страни. У томе би требао да протекне сав живот свакога човјека који жели да буде истинити човјек."
У посљедњем дијелу свог пастирског слова, прота Мирчета је навео да требамо бити Божији људи и кад трпимо неправду, нагласивши да то не значи да се са неправдом и злочином треба мирити:
,,Зато будимо Божији и кад трпимо неправду, што наравно не значи да се са неправдом требамо мирити. Увијек за неправду и за злочин треба јасно дићи глас и рећи да јесу неправда и злочин."
Он је подсјетио на примјер светитеља, мученика, на примјер самог Господа, као најбољих живих свједока да истина, живот и правда побијеђују:
,,Правда је Божија, правда вјечна, ријеч је Христова истина и наше је да служимо истини и да трпимо знајучи да ће правда на крају побиједити и важно је да будемо нашим животом и дјелима на страни правде и да се молимо Господу и мученицима светитељима којих толико има у календару који су свједоци живи да истина, живот и правда побијеђују."
,,Будимо носиоци наде и свјетлости у вјечни живот, тако да нас ништа не може поколебати." - поручио је на крају обраћања прота Мирчета.
Борис Мусић
