Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење протојереја-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојереја: Предрага Шћепановића, Бранка Вујачића.
У славу и у част Божију и у славу и част Светог Георгија, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Сабраном вјерном народу обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Он је у првом дијелу свог пастирског слова осврнуо на сам васкршњи поздрав, појашњавајући притом да је то уопштени поздрав хришћански, будући да је сва наша вјера и уздање у Христовом Васкрсењу:
,,Хришћанин се поздрављају све до Спасовдана поздравом: Христос Васкрсе - Ваистину Васкрсе, изражавајући увијек своју вјеру у васкрсење Христово као темељ и основу нашег живота. Али, овај поздрав није само за ове дане до Спасовдана - Вазнесења Господњег, него је то уопште поздрав хришћански, јер, да не васкрсе Христос, узалуд би била вјера наша како наш учи богоносни апостол Павле."
,,Како је Христос васкрснуо ништа у Христу и у Цркви није узалудно, нити су узалудни наш живот, нити наша мука, само ако је у Христу и ако је са Христом." - нагласио је он.
Отац Мирчета је у даљем излагању појаснио да васкрсење Христово нипошто није нешто што је само Божије и што је само за Бога, већ се тиче најдубље и најприсније нашег живота, нашег спасења:
,,Јер то што је Христос васкрсао није само нешто што је Божије и што је за Христа, што је само за Бога, него је Христос васкрснуо да би својим васкрсењем и нама омогућио васкрсење и вјечни живот.
Зато је и дошао у овај свијет, зато се и родио од Пресвете Богородице. Зато је и све учинио оно што је записано у Новом Завјету и што имамо у историји спасења, зато је и распет на Крсту и зато је васкрснуо за живот свијета, да би сви ми који у Њега вјерујемо и који смо Његови имали вјечни, истински и непролазни живот."
Он је такође подсјетио да постоји много свједочанстава Христовог Васкрсења, али да једно од највећих свједочанстава васкрслог Христа јесу мученици Цркве, мученици Христови:
,,Али, Христово Васкрсење није остало непотврђено. Једно од првих свједочанства Христовог Васкрсења је наравно то што се он јављао својим ученицима, па смо се јуче сјећали Апостола Томе и његовог невјерја. Али, такође једно до највећих свједочанства Васкрсења Христовог су и свети мученици који су живјели кроз сву историју Цркве. Од оних првих који су пострадали одмах након Христовог рођења, па до ових најновијих мученика Христових које у Цркви прослављамо до дана данашњега."
Отац Мирчета се у другом дијелу своје пастирске бесједе осврнуо на сами култ и поштовање Светог Георгија у цијелом свијету:
,,Један наравно од најпознатијих мученика Цркве је онај кога данас прослављамо а то је Свети Великомученик и побједоносац Георгије. Он је један од оних мученика који се највише уписао у срца вјерних, у историју Цркве, у памћење народа и свијета, јер заиста, нема земаљскога шара гдје нема храма њему посевћеног или имена његовог да неко не носи, или мјеста или неког другог знамења које је у спомен Светог Георгија."
Он је нагласио да је оно што је учинило Светог Георгија толико славним, познатим, светим управо то што је засновао свој живот на крајеугоаном камену, који је Христос Господ:
,,Али, онда се питамо како је то Свети Георгије, један млади незнатни човјек у једном великом царству Римском задобио такву славу и такво познање?
Па то је управо браћо и сестре и дјецо, зато што је он свој живот засновао на Христовом Васкрсењу. Зато што је оно било и остало темељ његовог живота, његовог труда, његовог бића.
Зато што је Георгије - тај млади човјек, војник Римске војске, засновао свој живот на том крајеугоаном камену, који је Христос Господ."
,,Није ни чудо кад је већ тако живио и такву вјеру имао што је могао да претрпи таква и толика страдања и мучења која су му задавали они који су извршавали наредбе цара Диоклецијана, а све то су чинили не би ли се он одрекао Христа. Али, ни земаљска власт, ни положај који су му нудили, ни муке које су му смишљали - ништа га није могло одвојити од љубави Христове.
Зато што је знао, што је вјеровао и што је осјећао да је Христос живот и да је у Христу живот. И зато што је осјећао да је Христос темељ сваког правог човјека. И да се Христа не може одрећи онај који хоће да буде Христов." - закључио је тиме своје пастирско обраћање отац Мирчета.
БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА МИРЧЕТЕ ШЊИВАНЧАНИНА
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
