Протојереј Мирчета Шљиванчанин: У недјељу 30. августа, након Литургије сви на ,,литију' до биралишта да кажемо: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
Протојереј Мирчета Шљиванчанин: У недјељу 30. августа, након Литургије сви на ,,литију' до биралишта да кажемо: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
У петак 28. августа 2020. године, на празник када наша Света Црква прославља уснуће - успење Пресвете Богородице, на Велику Госпојину, одслужена је Света Литургија, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин. Оцу Мирчети саслуживали су: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић и протођакон Владимир Јарамаз и јерођакон Натанаило Крушчић сабрат манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали у Подгорици.
Током Свете Литургије пјевала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Свима сабранима коју су се стекли у храм да торжествено и саборно прославе овај празник, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.
У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Мирчета се дотакао житија и бесцен вриједног примјера живота Пресвете Богородице преко које се одиграла тајна доласка Бога Ријечи у овај свијет:
,,Како се Пресвета Богородица удостојила, предвјечно изабрана, али, Духом Светим припремљена - својим животом, својом вољом да се преко ње одигра та велика и надумна тајна - долазак Бога Логоса у овај свијет. Није чудо што је је тако празнују хришћани и што је тако воле. Увијек смо разапети између двије ствари кад је Пресвета Богородица у питању: жеља и ревност да је славимо и опет наша слабост и немогућност да искажемо потпуно нашу љубав према њој. Али, све оно што имамо у цркви вјековима што хришћанска уста и хришћанске руке чине вјековима све је показатељ наше љубави према Богородици.''
,,Зато имамо најљепше пјесме у њену славу и част испјеване, имамо безбројне иконе чудотворне њене насликане, свако наше богослужење и свака наша молитва хришћанска завршава се мољењем Пресветој Богородици. Зато су многи храмови широм васељене њој посвећени, зато многе Марије живе у овом свијету носећи њено име и све то говори о нашој љубави пема Пресветој Богородици, поготову према овом њеном највећем празнику - њеном успењу, њеном уснућу, и управо овом догађају и овом празнику претходи и пост који је установила црква Божија ради показивања поштовања и љубави према Пресветој Богородици. Многи су храмови и манастири историјски посвећени широм свијета и православља овом празнику. И код нас по свој Црној Гори посијану су храмови и манастиру у част Успенија Пресвете Богородице од манастира Мораче и Пиве до Острога и Дајбаба овдје у Подгорици и Савине у Боки Которској и манастира Ком на Скадарском Језеру и још много других.'' - појаснио је отац Мирчета.
Он је у свом даљем обраћању назначио колико је труда муке, одрицања и жртве било потребно да би се светиње и храмови изградили за молитву и заједништво са Богом у Црној Гори у веома тешка времена:
,,Колико је вјере требало браћо и сестре и дјецо да се саграде сви ти храмови сви ти историјски манастири посвећени Пресветој Богородици?
Колико само жртве, труда, муке, гладовања, колико од себе и од свог давања да би имали ђе да се Богу молимо и да живимо сагласно по ономе што нам је њен Син донио и што нас је научио. Јер, то је живот. Јер, истинском другог нема осим оного којим нас је Христос научио и којим нас учи примјер Пресвете Богородице.''
Отац Мирчета је навео да су наши преци оставили своје животе бранећи светиње будући да су знали да су светиње темељи нашег живота и нашег народног постојања и гарант опстанка:
,,Колико су наши преци чувајући те светиње доводили свој живот у опасност, колико су живота оставили да би нама предали те светиње Пресвете Богорице и све друге светиње као темеље нашег живота и нашег народног постојања и као гаранта нашег останка и опстанка овдје на земљи?
и увијек је било историјских тешкоћа и тегоба када су атаковали многи на те светиње али су их наши преци и наш народ чувао и очувао и нама предао. А шта је нама друго остало него исто тако да живимо и да их исто тако чувамо?!''
Он је надовезујући се на претходни изречено закључио да светиње не могу нападати они који у Бога вјерују и који Мајку Божију поштују, те да светиње припадају светима - односно онима који су крштени и који свој живот заснивају на Христу Богу:
,,Треба да их чувамо хришћанским животом, животом по вјери, али, када дође криза и искушење требамо бити спремни и да их одбранимо. Ми смо као што знате и као што сте били (на сабрањима, молебанима и литијама) а за то имате хвалу и од Бога и од људи, почетком ове године имали једно велико искушење у нашој Црној Гори - а то је да они којима је запао удио да владају атакују на наше светиње. Желе да нам их узму и да управљају са њима они који у Бога не вјерују. Они који Пресвету Богородицу као Мајку Божиу не поштују, јер, да у Бога вјерују и светитеље Божије поштују не би посегли за тим да дирају светиње - светоме народу! Светиње (припадају) светима, као што смо рекли на овој Литургији, а свети су они који су крштени, који у Христа вјерују и који свој живот на Христу заснивају и који живе закриљени и који се надају у милост Пресвете Богородице.''
Отац Мирчета се у другом дијелу свог пастирског обраћања осврнуо и на величанствене литије које су покренуле сав православни народ Црне Горе и које су биле и остале израз љубави према Богу и ближњима и које су биле молба да власти у Црној Гори одустану од безакоња:
,,Ми смо као црква Божија и као народ Божији кренули у оне величанствене литије да замолимо Бога али и да властима и цијелом свијету ставимо дознања да их не дирају. Па смо кроз величанствене литије у којима је скоро цијели православни народ Црне Горе излазио, молили: ,,Пустите наше светиње, имате се ви чиме другим бавити! Има толико много ствари у Црној Гори које треба уређивати, а светиње и цркву, оставите Цркви! Међутим, изгледа да је било узалудно, и толики народ и толике молитве достојанствене и хришћанске, они нису одустали од свог злог наума!''
,,Ми смо се показали да смо достојни наших светих предака, да смо ипак поред свих слабости и искушења опет остали вјерни цркви и вјери својој и показали смо да смо свјесни да вјера наша - живот наш и да човјек без вјере није човјек, као и да човјек без Христа не живи живот и да без покрова Пресвете Богородице нема нас ко закрилити и покрити у нашим патањама и нашим невољама! Ми нашу вјеру и цркву издати нећемо и издати је не смијемо!''- поручио је прота Мирчета.
Он је у закључном дијелу свог пастирског обраћања нагласио да се пламен вјере није угасио већ се разбуктао, те да је дошла историјска прилика да у недјељу 30. августа сав народ Црне Горе обрани светиње на биралишту:
,,Литије нису престале никада, оне су наставиле да иду у срцима нашим, у срцима нашим није угашен пламен вјере, он се још више разбуктао! А сада нам се показала и дошла је прилика - у недјељу 30. августа - да опет као хришћани, као грађани ове земље, као цивилизовани људи, као они који у Бога вјерују, који светињу поштују али, који и друге људе и вјере поштују кажемо опет као што смо то чинили у литијама: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
,,Светиње су наш живот, а Пресвета Богородица је мајка живота и ми се тога нити можемо нити смијемо одрећи, јер ако се тога одрекнемо неће нас бити! Зато у недјељу 30. августа, након Литургије сви на литију до биралишта да кажемо: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!'' - поручио је прота Мирчета.
