На празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа, 2019. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао старјешина овог Саборног храма, протојереј-ставрофор Драган Митровић а којему су саслуживали: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић и протођакон Владимир Јарамаз.
Током Свете Литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Непосредно пред свету Тајну Причешћа, свима сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборном прославе овај велики празник надахнутим пастирским словом обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Отац Мирчета је говорио о узвишеном животу Пресвете Богородице која се са правом назива највећом у роду људском, будући да нико тако у иссторији рода људског није слушао и држао ријеч Божију и њоме живио:
,,Ријечи су Господње - ,,Блажени су они који слушају Ријеч Божију и држе је." А ове ријечи се највише и ако на кога прво односе, онда се односе управо на ону коју данас славимо, чији празник Успења, уснућа прослављамо. Јер ако је ико у историји рода људског слушао, држао Божију ријеч и живио њоме - то је Пресвета Владичице наша Богородица."
Он је у свом даљем обраћању подсјетио да је Господ Пресвету Богомајку удостојио највеће и тајне и највећег догађаја:
,,Она је непрестано, непрекидно цијелога живота свога слушала Божију ријеч, али, што је још много значајније, она је непрестано по Божијој ријечи живјела. Зато је њу Господ удостојио највеће тајне и највећег догађаја. А то је да преко ње, преко њеног тијела Господ и Спаситељ наш Исус Христос дође у овај свијет. Да узме људску природу ради нас и ради нашега спасења. Да би ми могли да живимо Богом, да би ми могли да се сједињујемо Богом, као и да би Бог могао да дође међу нас, да нас научи и да нам покаже да имамо ту могућност да Га дотакнемо, да живу ријеч од Њега слушамо и да нам остави по свом вазнесењу Цркву своју као мјесто сједињења са Њим, и тијело и крв Његову - Свето Причешће да се Њиме сједињујемо."
,,Зато је Богородица тако слављена, зато је она тако велика у историји спасења рода људскога, зато јој је посвећено толико храмова, зато има толико чудотворних икона њених, зато толико мјеста и имена њених има у овоме свијету, зато има толико пјесама - химни испјеваних, зато у календару Цркве има толико њених празника, зато је свака хришћанска душа воли и имену њеном се радује, зато што она никога не оставља неутјешенога, ко јој са вјером, са љубављу и са молитвом приступа." - нагласио је он.
Отац Мирчета је у наставку свог пастирског слова указао на то да ми овим празником прослављамо три велика догађаја:
,,Зато је Пресвета Богородица велика у Цркви. Зато што се удостојила да роди Спаситеља свијета, а није се тога удостојила зато што је била неко друго биће, не зато што је била другачија од свих људи, него зато што се цијелим својим животом трудила да живи по Богу, да слуша ријеч Божију и да је држи! Зато се и показала њена величина и слава, управо на празник који данас прослављамо - на њено Успеније, односно како би данашњим језиком, српским језиком ми данас рекли - Успеније односно уснуће или буквалније смрт."
,,А ово је највећи празник Пресвете Богородице, најсвечаније се прославља, зато имамо и пост установљен уочи овога празника. Зато што у овоме празнику славимо три догађаја. Славимо њено уснуће, њено васкрсење и њено вазнесење. У овом празнику видимо да када је дошло вријеме да Богородица напусти овај свијет она је уснула, упокојила се, међутим, као она која је Мајка Божија, која се најприсније сјединила са Христом који је од ње примио тијело људско, она није могла бити задржана у смрти, није је смрт могла побиједити! Него је она силом њеног Сина и њеним Сином - васкрсла и узнијела се на небеса." - појаснио је отац Мирчета.
Отац Мирчета је још указао и на то да овај велики празник Пресвете Богородице није само њен празник, већ је празник свих нас:
,,Дакле, овај празник је велики зато што је он празник Пресвете Богородице, али, велики је и зато што је ово празник свих нас, зато што оно што је Христос учинио, оно што се збило са Пресветом Богородицом, та слава очекује и свакога од нас, само ако држимо ријеч Божију и ако њоме живимо! Ето нам поуке овога празника! Ето шта значе и колико оне Христове ријечи из Јеванђеља: ,,Блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је!"
Он је у свом даљем излагању децидно навео да је ријеч Божија неодвојива од Цркве Његове - Цркве Божије, будући да је Црква тијело Христово и заједнице Христова, те је нагласио да је ријеч Божија садржана у Цркви, али је подсјетио и да је Црква Божија, заједница у Христу управо и мјера тога колико ријеч Божију држимо и њоме живимо:
,,То је оно што требамо да понесемо овога дана, од овог празника. А то је да смрт не може побиједити оне који слушају ријеч Божију и држе је! А како ћемо слушати ријеч Божију? Гдје је ријеч Божија?
Ријеч Божија је у Цркви Његовој.
Ријеч Божија је ријеч Христова.
А ријеч Божију, ријеч Христову, држи Света Црква Христова, као тијело Његово, као заједница Његова. Зато је важно да хришћани увијек слушају Цркву. Јер Црква не говори мудрост једног човјека или мудрост више људи, него нас Црква поучава Божијом мудрошћу, оном мудрошћу коју нам је Бог дао ради нас и нашега спасења и која је провјерена животом светих људи - Пресвете Богородице и свих светих од ње па до данашњих дана.
А опет, гдје провјеравамо да ли држимо ријеч Божију?
Провјеравамо поново и то у Цркви.
Ријеч Божију држе они и који је слушају али и они који њоме живе. Дакле они који живе оним што нас учи Црква, а Црква нас учи да морамо и требамо живјети Светим Тајнама: Крштењем, покајањем, миропомазањем, вјенчање, причешћем и свим оним другим врлинама које наша Црква проповједа и којима нас учи."
,,Људи хришћани су увијек они људи који свијетле, који на сваком мјесту свога живота свијетле том свјетлошћу јеванђеља и ријечи Божије. Требало би увијек да се препознаје хришћанин - човјек Божији, онај који држи ријеч Божију, ма гдје год ишао. Да људи кажу ово је неки посебан човјек. Не посебан зато што љепше изгледа, или што се љепше облачи, него посебан зато што има љубави, што је најбољи међу нама, а најбољи је зато што вјерује у Христа, што се моли Богу, што иде у цркву, што поштује и што се учи Божијем закону јер га у своме животу држи." - осврнуо се на битност аутентичног и сусштинског живота и карактеристика правог хришћанина, те напослијетку закључио тако своје пастирско обраћање.
БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА МИРЧЕТЕ ШЉИВАНЧАНИНА
Отац Мирчета је на самом крају Свете Литургије, најавио да ће у недјељу, 1. септембра 2019. године, са почетком у 8 часова, свештенство Саборног храма одслужити током Литургије и молебан за почетак нове благословене школске године, те је позвао све родитеље и дјецу да дођу и присуствују тог дана у што већем броју.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
