На празник када наша Света Црква прославља Рођење Пресвете Богородице, 21. септембра 2022. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија. Светом службом предстојао је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Митровић, старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења, јереј Велимир Бугарин, као и протођакон Владимир Јарамаз.
Ријечима литургијске бесједе сабрани вјерни народ је поучио началствујући свештеник Предраг Шћепановић парох подгорички, који је казао овом приликом да је дан рођења Пресвете Богородице дан када се радују Небо и Земља:
,,Рођење Пресвете Богородице је дан када се радују Небо и Земља. Ми људи направимо на стотине грешака у свом животу, а Небо и Дух Свети када одабере као што је одабрао Пресвету Дјеву Богомајку да роди Спаситеља свијета - Христа, тај избор је био непогрешив”.
Он је указао на чињеницу да је Пресвете Богомајка нова Ева, која је исправила оно што је прва жена Ева нанијела свом потомству, роду људском, павши у прегрешење:
,,Дан рођења Пресвете Богородице је дан када се скида проклетство са рода људског којег је прва жена Ева нанијела, међутим ево нове Еве кроз коју дође спасење свијету. Ево врата на истоку кроз која долази Спаситељ, Анђео великога савјета - Богочовјек Исус Христос. Ево Пресвете Дјеве која је шира од небеса, која је смјестилиште Бога несмјестивог”.
,,Преподобни Јустин Нови Ћелијски је говорио да би људи постали ђаволи да није Пресвете Богородице. Она нас је ородила са Христом, она нас је ородила са савршеним Богом и савршеним човјеком, зато је ово велики дан”. - бесједио је прота Предраг.
Подсјетивши се свједочења Преподбног Јустина Ћелијског о Пресветој Богородици, отац Предраг је подсјетио на још један тренутак изузетно дубоког богосоловског свједочења које је Преподобни Јустин изговорио током предавања на Београдском универзитету 1937. године:
,,Када је Свети отац Преподобни Јустин Нови 1937. године на Београдском универзитету држао предавање, неки га је од СКОЈ-еваца комунистичке омладине која је била већ тада безбожнички и материјалистички окренута, покушао исмијати. Упитали су га како је могуће да је Пресвета Богородица родила Христа а да је њена утроба остала неповријеђена. Отац Јустин је одговорио: ,,Драги мој пријатељу, као пто ово сунце пробија стакло и долази до нас, обасјавајући нас свјетлошћу, а не повређује де стакло, тако је и утроба Пресвете Дјеве остала неповријеђена”.
Он је подсјетио да нас примјер и живот Мајке Божије уче да се оне највеће тајне Неба и Земље не откривају умом, интелектом, већ смирењем и дјелима, духовним животом:
,,Мајка Божија нас учи да највеће тајне рода људског, највеће тајне Неба и Земље се не откривају умом, већ се откривају смирењем и дјелима. Шта би било са родом људском да је она рекла не када јој је Архангел Гаврило благовијестио да ће родити Сина Спаситеља свијета и донијети нам ону најљепшу благу вијест коју је Небо послало Земљи, а то је да ће Бог постати човјек? Она није знала својим умом, али је својим срцем осјетила да треба да послуша Бога рекавши оне ријечи: ,,Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој”. Касније је она схватила ту теологију, ту тајну Неба и Земље да ће се несмјестиви Бог смјестити у њену женску утробу и постати Спаситељ свијета”.
Прота Предраг се осврнуо овом приликом и на многе славе које прослављају многи манастири и цркве широм Митрополије црногорско-приморске:
,,Данас славе славу многи храмови и цркве, слави наш катедрални Храм Митрополије црногорско-приморске - Цетињски манастир, данас слави манастири Подластва, Ћелија Пиперска, а овдје у нашем граду слави црква Пресвете Богородице на гробљу Чепурци која је подигнута умјесто срушене цркве на брду Љубовић коју подиже хаџи Митро Миличковић за вријеме књаза и господара Црне Горе Николе Првог”.
,,Нека би Пресвета Богородица која је повећи лађом бржом од времена дошла и пронашла Свету Гору Атонску и од наших домова направила свете домове, свете горе, да свако дом буде Света Гора, да наше срце буде сђјестилиште Онога којег је она смјестила у своју утробу, да у срца наша и душе примамо Сина њенога. Да се братски загрлимо, измиримо са свима онима који су се нама посвађали или ми са њима. Нека би Пресвета Богомајка у наше живота унијела најљепше тренутке радости, среће, мира, слоге и љубави”. - пожелио је напослијетку протојереј мр Предраг Шћепановић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
