Крстовдан - празник Воздвижења часног Крста Господњег, свечано је прослављен у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом службом Божијом началствовао је протојереј Предраг Шћепановић, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, као и протојерејâ : Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.
Пред Свету Тајну Причешћа, којој ће сабрани вјерни народ приступити у великом броју, свима сабранима у овоме Храму обратио се пастирским словом началствујући протојереј Предраг Шћепановић.
Отац Предраг је први дио своје бесједе посветио смислу и самој суштини прослављања овог празника - откривања, уздигнућа Часног Крста Господњег у граду Јерусалиму.
Он је навео да нам је носити крст у овоме животу суђено, те да морамо претрпјети разне неправде, страдања, али да се ипак у животу хришћанина све завршава радошћу будући да се са крста (страдања) одлази на васкрсење :
“У Цркви све што је и тужно завршава се радошћу. Јер са крста одлази се на васкрсење.
Зато данашњи празник који празнујемо и који обиљежевамо постом показује да је Крст Часни симбол оног другог дрвета - дрвета спасења насупрот оном другом дрвету кроз које смо сагријешили преко наших прародитеља Адама и Еве.
Оно прво дрво нанијело је човјеку и роду људскоме од Адама до данашњег дана и до Другог Христовог доласка много боли, много туге.
Женама да у мукама рађају дјецу.
Човјеку да у зноју лица свога обрађује земљу и на тај начин доприноси себи и својој породици.
Прошло је много времена од кушања тог дрвета познања добра и зла, које само по себи није било зло, него га је човјек злоупотријебио својим непослушањем и прекршио пост, прекршио заповјест Божију да од тог дрвета не окуша, ми ево данас прослављамо откривање Часног Крста - тог другог дрвета - дрвета Христа распетога али и васкрслога, дрвета Крста који је скоро 300 година био у земљи.” - подсјетио је отац Предраг.
Отац Предраг је у даљем обраћању подсјетио и све присутне на поуку Светог Владике Николаја жичког и охридског у којој нас Светац Божији опомиње на уздржање, тврду вјеру, стрпљење и смиреност како и у добрим временима, тако и у оним периодима искушења у нашем животу :
“Свети Владика Николај је говорио да свака кућа мора да има двије иконе. Да има икону Распећа и икону Васкрсења.
Па каже : “Кад дођу болести, туге, уздаси, тегобе, ти гледај на ону икону Васкрсења и знај да ће све те твоје муке, боли и туге бити завршене васкрсењем.
А исто тако кад си радостан, кад си срећан, кад су крилати дани у твом животу, када пјеваш, сјећај се Распећа. Јер знај да може и Велики Петак закуцати у твом животу.”
Напослијетку, у другом дијелу своје бесједе, отац Предраг се осврнуо и на дух времена у којем живимо, карактеришући данашње вријеме, као вријеме у којем се глорификује егоизам, самољубље, који искључују оно што је суштински битно за заједницу, заједништво и истинску љубав - а то је жртва.
По његовим ријечима, управо савршенство љубави и жртве јесте оваплоћено на Крсту, оваплоћено је страдањем Господњим за човјечанство као актом највеће љубави Бога према човјеку. Зато Крст Часни јесте једини истински симбол љубави на коју смо и ми призвани и позвани :
“Живимо у неко вријеме анти-крсне логике. У вријеме када људи на себи носе крст а силе су се његове одрекли.
Живимо у временима самољубља, а крст је управо богољубље и човјекољубље јер је најтежу бол и најтежу чашу (жртве) испио управо Господ наш Исус Христос не питајући страдајући од људске руке које је саздао : “Зашто мене ? Због чега мене ?” - а Он једини бијаше без гријеха, једини праведник.
Зато браћо и сестре, примајмо све што нас сналази у нашем животу као из Божије руке.” - закључио је отац Предраг Шћепановић.
БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА ПРЕДРАГА ШЋЕПАНОВИЋА
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
