У суботу 22. децембра 2018. године, са почетком у 19 часова, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одиграна је премијерно монодрама ,,Пу спас за све нас'' младе глумице Јелене Пузић.
Да би се спасило више од 10 000 младих живота била је потребна једна особа, тачније, у овом случају, једна жена. Једна, која је за вријеме Другог свјетског рата ставила сопствени живот на коцку и супротставила се злу у усташким логорима. Име њено јесте Диана Будисављевић, име на које се у већини случајева заборавило. Међутим, наша заборављена хероина спасила је много више живота од опште познатог Оскара Шиндлера или Ирене Сендлер, двапут номиноване за Нобелову награду за мир.
Наиме, у вријеме Другог свјетског рата Kонцентрациони логор Јасеновац радио је монструозно пуном паром у Независној Држави Хрватској и прије него што су партизански одреди доживјели тежак пораз на Kозари 1942. године. Послије тога, у раљама логорске машинерије, као и околних логора, завршило је на хиљаде Срба. Многи од њих су убијени или послати на принудни рад у Њемачку. Они који су остали, укључујући жене и дјецу, наставили су да преживљавају усташку верзију пакла.
Диана је започела њено свето и велико дјело тако што је чула приче о злочинима када је једном приликом посјетила Њемачку.
По повратку у Загреб, у ком је живјела као супруга угледног српског хирурга, јавила јој се велика жеља да помогне онима који су трпјели стравичне тортуре и злочине, а о којима је често слушала.
Благодарећи томе што је писала свој лични дневник, који је узгред постао и непроцјењиво историјско свједочанство о ратним злочинима над дјецом, који такође показује да је Диана била више него дорасла организовању помоћи, било је и могуће познати чињенице и истину о овој изузетној жени бескрајно племенитог срца због које је и настала ова јединствена монодрама.
Јелена Пузић глумица која се истакла улогама у филмовима ''Поред мене'' и ''Отворена'', која је и одговорна за настанак ове монодраме, каже да оно што је подстакло да се глумачки а и редитељски опредјели за лик Диане Будисављевић јесте управо револт против незнања и заборава, како сопственог, тако и нашег, општенародног:
„Пре четири године гледала сам емисију на телевизији и била сам изненађена што пре тога нисам чула за Диану Будисављевић. Заправо, била сам бесна због неправде коју, као народ, стално чинимо над великим људима који су нас толико задужили. Прича о Диани требало би да стоји у уџбеницима историје, а не да, због политичке ситуације, буде заборављена тако дуго“, - каже млада глумица Јелена Пузић.
Како даље наводи, она је схватила да се сама мора потрудити уколико жели да хероину Другог свјетског рата помјери са маргина историје.
Kако није имала новац за филм, осмислила је ауторски пројекат – монодраму - Пу спас за све нас.
Глума Јелене Пузић даје околностима и ликовима које тумачи посебну снагу и чини их још потреснијим, ако је то уопште могуће.
Оно што се посебно издвојило током ове вечери у крипти Саборног храма, јесте утисак који се наметнуо свима присутнима, а то је умијеће да на сцени оживи комплексан Дианин лик, што је прилично задивљујуће.
На питање како је успјела да тако живописно оживи лик Диане Будисављевић, Јелена наводи да је инспирацију налазила у женама које су је окруживале, у својој мајци, професорици или свакој снажној жени:
„Готово осамдесет одсто догађаја о којима говорим у монодрами ауторка текста Нина Џувер преузела је из стручне литературе. Поред тога, Диану сам тражила и у женама из свог окружења. У својој мајци или професорици, на пример. Од сваке снажне жене коју познајем позајмила сам нешто. Ипак, све време сам се суочавала са чињеницом да ја, као и већина људи, нисам способна за Дианино дело. То је болно сазнање које не прија свакодневној сујети и са којим се тешко миримо. Лако је рећи – ’исправно је спасавати децу, ја бих исто урадила на њеном месту‘, али то једноставно није истина и то је, кад је требало, уз малобројне сараднике урадила само Диана“, - нагласила је она.
Дизајн монодраме урадила је Александра Андрић, док је ауторка текста Нина Џувер.
Напослијетку, по изведеном комаду, свима сабранима обратио се Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Митрополит је нагласио да је Црква урадила много да од заборава сачува лик и дјело Диане Будисављевић, наводећи да је на његов предлог и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја уручен орден Светога Саве блиском потомку - унуку Диане Будисављевић који живи у Јужној Америци, тачније Сао Паолу у Бразилу.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је овом приликом такође подсјетио и на само оснивање Мјешовите комисије прије пар година, која је формирана на предлог Папе Фрање, а имала је за задатак да отвори дискусију и постигне консензус поводом иницијативе Римокатоличке Цркве у Хрватској да канонизује спорну историјску личност Надбускупа Алојзија Степинца који се кривљује за тешке и свирепе злочине над Србима у Другом свјетском рату. Наиме, директни предлог Његовог Високопреосвештенства Митрополита г. Амфилохија током тих састанака Мјешовите комисије, јесте био да од свих личности XX вијека које би требало да се канонизују - то управо највише заслужује Диана Будисављевић. Он је подсјетио да тај предлог и даље важи, будући да се по том питању, ништа конкретно још увијек није десило.
Његово Високопреосвештенство је на самом крају свог обраћања топло заблагодарио на изузетној глуми, изузетном концепту монодраме и самом труду младој глумици Јелени Пузић.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
