У суботу, 27. јануара (14. јануара), на дан када наша Света Црква прославља празник Светога Саве - Равноапостолног - првог Архиепископа српског, у Саборном храму Христовог Васкрсења служена је Света Литургија.
Светом службом Божијом началствовао је игуман Цетињског манастира - Архимандрит Методије (Остојић), а саслуживали су му настојатељ овога храма протојереј - ставрофор Драган Митровић, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић као и протођакон Владимир Јарамаз.
Сходно прослави празника Светога Саве, вјерни народ је овога пута имао прилику и да приступи и цјелива велике светиње које припадају овоме светитељу : крст (из ризнице манастира Савина), епитрахиљ (из ризнице Цетињског манастира) и патерицу (из ризнице манастира Морача).
Ове три светиње су пуне хришћанске симболике, па је тако епитрахиљ који и символизује тајну свештенства који је припадао Светоме Сави а који се чува у ризници Цетињског манастира украшен многим вриједним детаљима. Један од таквих је свакако извезена сцена Благовијести, као и детаљ сцене на којој су приказани свети архиепископи, свети јерарси - Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоусти, као и мотив гдје је приказан Свети Спиридон.
Најрепрезентативнији и настарији експонат старог веза и текстила у ризници Цетињског манастира је управо овај епитрахиљ св. Саве, грчког поријекла из 12. вијека.
На њему су златовезом представљени ликови и сцене са грчким сигнатурама. Поједини истраживачи сматрају да се још од времена владике Данила у ризници Цетињског манастира чува епитрахиљ светог Саве, који је патријарх српски Арсеније III Чарнојевић оставио у Цетињском манастиру 1688.г. пред полазак на Велику сеобу Срба.
Уз крст из 1219. године који се сачињен од горског кристала а опточен је сребром, којим је на службама Свети Сава благосиљао народ ту је и патерица - штап Светога Саве која неодољиво подсјећа на ону патерицу коју је сам Свети Сава добио на дар од братије манастира - посјетивши Лавру Светог Саве Освећеног.
Наиме, приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, Свети Сава је све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио великој манастирској Лаври Светог Саве Освећеног, чији је био сабрат.
Нажалост многе светиње, укључујући и даривани манастир, црква и кућа су у каснијим крсташким походима уништени.
Према живом предању, Свети Сава Освећени оставио је завјештање да се послије његове смрти његов жезал – патерица преда архијереју царског рода и истог имена кад буде дошао у манастир. Када је Свети Сава(српски) први пут посјетио овај манастир, 1229. године, ово завјештање је и испуњено. Жезал Светог Саве Освећеног, који се налазио на зиду цркве, припао је Светом Сави (српском).
Овај жезал се и данас чува у светогорској ћелији која се зове Патерица.
Многобројно сабрани народ је у великом броју притупио и присајединио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.
Напослијетку, након заамвоне молитве протојереј Мирчета Шљиванчанин је најавио и дјечију Светосавску академију у којој су учествовала дјеца полазници школа вјеронауке из цијеле Подгорице.
Дјечија Светосавска академија се одржала касније у току дана у крипти Саборног грама са почетком у 18 часова.
Такође подсјећања ради, у навечерју празника Светог Саве првог Архиепископа Српског претходног дана у петак 26. јануара 2018. г. са почетком у 18 часова одржала се централна Светосавска академија у препуној крипти Саборног храма у Подгорици.
Традиционалну свечану празничну бесједу о Светом Сави током ове вечери изговорио је професор са Косова и Метохије Живојин Ракочевић из Грачанице.
Такође, изведен је и богат духовни, културно-умјетнички програм у којем су учествовали: хорови Богословије Светог Петра Цетињског, „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице, „Свети новомученик Станко“ из Никшића, хор Српског пјевачког друштва „Светосавник“ из Подгорице, етно група „ИХТИС“ из Подгорице, дјеца полазници вјеронауке при саборном храму, АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице и гуслар Максим Војводић.
Водитељи програма били су: Ананије Јовановић и Марија Драшковић
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
