У Четврту недјељу Великог и часног поста, 18. марта 2018. године, у недјељу посвећену Светом Јовану Љествичнику, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија са почетком у 8 часова.
Светом Литургијом началствовао је архимандрит Варнава (Дамјановић) - игуман манастира Трескавац, а саслуживали су му протонамјесник Радоје Мијовић парох борски, те протојереји-ставрофори : Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји : Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, јереј Бошко Максимовић и протођакон Владимир Јарамаз.
Архимандрит Варнава и јереј Бошко Максимовић парох чађавичко-ораховљански нам долазе из Епархије бихаћко-петровачке, док нам из Епархије тимочке, тј. из Бора долази протонамјесник Радоје Мијовић, а они се овом приликом налазе у вишедневној посјети нашој Митрополији црногорско-приморској.
На Светој Литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму.
Након читања из Светог Јеванђеља началствујући архимандрит Варнава се надахнутим и бодрим празничним словом обратио многобројно - сабраном народу у овоме Светоме храму, тумачећи прочитане јеванђелске приче, указујући притом на дубљи и стварни смисао циља поста у коме се налазимо исчекивајући празник над празницима - Васкрсење Господње.
Током свог пастирског обраћања отац Варнава нагласио је да смо позвани на то да се не бавимо другима, већ да је смисао у томе да се бавимо собом, да сагледамо сопствена сагрешења и не осуђујемо ближње своје. Наводећи као примјер једне такве молитве, управо молитву Светог Јефрема Сирина :
“Како вели наш народ да би се у тим благословеним данима прољећа наших душа човјек позабавио самим собом.
И од краја до краја васељене у сваком Храму у сваком дому хришћанина који иоле нешто зна звуче оне Божанствене и дивне ријечи преподовног оца нашега Јефрема Сирина у којим од Бога молимо шта од нас да одузме, а шта да нам да и те божанствене ријечи завршавају се : “О, Господе Царе, дај ми да видим своја сагрешења и да не осуђујем брата свога јер си благословен у вјекове вјекова.”
У тој задњој реченици садржане су двије велике заповјести овога поста у коме се налазимо.
Прва реченица : “Дај ми да видим сагрешења моја.” - У времену и на начин на који и у коме браћо и сестре живимо - све је усмјерено и уперено на другога.
Тако је ђаво обмануо човјека да му је скоро искључио могућности, боље рећи искључио му жељу прије него могућност - да размисли о себи самом.”
Отац Варнава је напоменуо да је и веома битно да се вратимо Богу, будући да ћемо се самим тим вратити и себи, те да ћемо кроз тај и такав начин, исправног духовног кретања кроз Часни пост бити у стању и да празнике које предстоје проживјети и доживјети и дочекати на прави начин :
“Враћање самоме себи браћо и сестре циљ је и смисао овога поста.
Човјек се отуђио од Бога, отуђио се кроз то отуђивање од Бога од себе самога - расчовјечио се - удаљио се од ближњега свога. То су смјерови, задаци, путокази, путеви којима се треба кретати у овим великим и часним данима.
Управо да бисмо смјело, радосно, суштински, животно, могли осјећати празнике који су пред нама : ући са Господом у Јерусалим, преживјети, осјетити величину дијела које је учинио за нас и на крају, осјетити величину светиње и радости празника - Христовог Васкрсења коме стријемимо и за кога се спремамо.”
Током бесједе посебан осврт отац Варнава је направио у погледу неосуђивања ближњих наших, као и на то да без ближњих, без Бога, нема ни Цркве у свој њеној пуноћи/светотајинском животу :
“Зато је та посљедња недјеља - Страсна - изузета из Свете Четрдесетнице и она је посебна - тада треба да сабирамо плодове када у претходним недјељама колико је то у нашој моћи успијевамо да се боримо са ове двије велике ствари : сагледавања себе у лику Христа и неосуђивања ближњег свога.
Јер ближњи мој је Бог мој, у Њему је спасење моје.
Без Њега нема цркве, без Њега нема Литургије. Да, замислите како је велики човјек ? Без нашег брата, без нашег ближњег нема сабрања, нема служења Литургије, јер вели Господ : “Гдје су двоје или троје у име моје, ја сам међу њима.”
Без нашег ближњег нема причешћивања Светим Тајнама. А то је најближи додир, најприснији додир човјека са Богом у овом свијету и на овој Земљи.
Ето толико је велики (важан) наш ближњи. Без њега браћо и сестре нема ни осјећања духовних ни проживљавања на духован на исправан начин празника који су пред нама.”
КОМПЛЕТНУ БЕСЈЕДУ АРХИМАНДРИТА ВАРНАВЕ ПОСЛУШАЈТЕ КЛИКОМ НА ОВАЈ ЛИНК
Након Свете Тајне Причешћа, којој је вјерни народ приступио и присајединио се у завидном броју, протојереј Мирчета Шљиванчанин je најавио и предавање које ће се одржати вечерас са почетком у 19 часова у крипти Саборног храма.
Предавање на тему : "Подвиг данас" одржаће архимандрит Иларион - игуман манастира Драганац са Косова.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
