У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 31. октобра са почетком у 19 часова, одржана је свечана Лучинданска академија током које је свечано отворена и изложба посвећена Николају Краснову - архитекти Руског Царског двора.
Ово вече је организовано од стране Митрополије црногорско-приморске, Богословије Светог Петра Цетињског, братства Саборног храма Христовог Васкрсења, као и Хералдичког клуба из Београда који конкретно у организацији овога догађаја представљају директор Стеван Мићић, архитекта Драгомир Ацовић и професор Слободан Вујошевић.
Овој академији присуствовали су многи уважени гости, између осталих : чланови делегације Руске амбасаде у Црној Гори, као и амбасадор Републике Србије Зоран Бингулац, те Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион.
Изузетно богат и добро осмишљен програм Лучинданске академије отворио је Хор Светог Великомученика Станка из Никшића са композицијом “Тебе Бога хвалим” - Стевана Мокрањца.
Уводно поздравно слово изговорио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
Заблагодаривши свима на присуству и великом одзиву, поздрављајући уважене госте, он је позвао Његово Високопреосвештенство Митрополита г. Амфилохија да благослови ово сабрање.
Митрополит Амфилохије је овом приликом срдачно захвалио изразивши велику благодарност господину професору архитекти Драгомиру Ацовићу и на његовом присуству, као и на организацији ове изложбе и писању капиталног дјела - монографије о архитекти Николају Краснову под називом : “Албум Сећања”.
Митрополит Амфилохије је навео да је Николај Краснов важио за једног од најугледнијих архитеката свога времена, који је по његовим ријечима још прије свога доласка у Југославију био широм Русије надалеко познат својом архитектуром.
Стога Митрополит Амфилохије сматра да га је сами Бог послао да украси ове наше предјеле, али да му се и чини да је ипак највеће дјело Николаја Краснова на овим просторима и ако наизглед по димензијама мало - управо ћивот Светог Петра Ловћенског Тајновидца који се налазио у Капели на Ловћену.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је повукао и паралелу између разних дешавања у протеклих неколико деценија у Црној Гори, нарочито што се тиче диоба, подијељености и разних идеологија које су се испреплетале у бићу Црне Горе, налазећи коријен и узрок тих и таквих појава у бићу народа управо у рушењу Његошеве капеле на Ловћену :
“По мом схватању, што се нас овдје тиче - посебно у Црној Гори, све оно што се догађа са нама у Црној Гори, без обзира на наша опредјељења и осјећања, све то што се догађа до данашњега дана - све је то започело градњом онога маузолеја на Ловћену и рушењем цркве посвећене Светоме Петру Цетињском.
Рушењем оне цркве коју је обновио архитекта Николај Краснов и коју је освештао Патријарх Српски Димитрије и Митрополит црногорски Гаврило - потоњи патријарх, уз присуство ондашњег краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, дакле уз присуство непосредног потомка светородне лозе Петровића.” - подсјетио је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије
Митрополит Амфилохије је такође изразио и дубоку наду да ће се Његошева капела на Ловћену обновити, па је у то име како је навео, а и на предлог наше Митрополије црногорско-приморске и Светог Синода Српске Православне Цркве овом приликом одликовао Јунус-Бек Баматгирејевича Јевкуровог - предсједника Републике Ингушетије у јужној Русији високим одликовањем Српске Православне Цркве - орденом Светог Петра Цетињског за храброст и витешку пожртвованост за одбрану правде Божије и исконског права православног српског народа 1999. године љета Господњег на Косову и Метохији.
Наиме, одликовани генерал руске армије и данашњи предсједник Републике Ингушетије је у то најстрашније вријеме ушао на аеродром у Приштини и тиме је спасио аеродром у том тренутку од његовог уништења, да би такође у преломном тренутку заједно са руском војском заштитио од погибије не само људе у Приштини већ и у Манастиру Девичу, као и многе друге крајеве.
Делегација Руске амбасаде у Црној Гори је у име предсједника Јунус-Бек Јевкуровог примила од Митрополита Амфилохија ово високо одликовање Српске Православне Цркве.
Након благослова и архипастирског слова Његовог Високопреосвештенства Митрополита г. Амфилохија услиједила је и почасна свечарска бесједа академије.
Свечарску бесједу под називом : “Николај Краснов - Човек за сва времена” изговорио је архитекта Драгомир Ацовић из Београда, иначе и аутор монографије “Албум Сећања” која је посвећена архитекти Николају Краснову.
Професор и архитекта Драгослав Ацовић је на самом почетку свечарске бесједе пренио свима присутнима поздраве цјелокупне организације Хералдичког клуба из Београда.
Ова организација се бави научним радом обједињујући под своје окриље људе експерте разних профилација из разних области међу којима су : физичари, дипломате, научници, академици, архитекте, љекари итд.
Он је овом приликом Његовом Високопреосвештенству као и свим осталим организаторима заблагодарио на њиховом доласку али и на могућности да се једна овако важна изложба изложи у крипти Саборног храма.
Он је навео да је архитекта Царског Руског двора - Николај Краснов био човјек неуморан, неисцрпне радозналости и невјероватне продуктивности и креативности. Који је једнако са великом преданошћу и пажњом стварао сваки пројекат који би радио, будући да није правио разлике између оних малих и великих пројеката, тј. мање важних или више важних.
Професор Драгомир Ацовић је у даљем излагању навео да је архитекта Николај Краснов оставио дубоке трагове свога дара и знања на удаљеним мјестима која су му – силом историјских збивања – постала дом.
Већи дио живота и каријере посветио је изградњи Крима, док је последњих седамнаест година провео у Београду, гдје је и сахрањен.
Потичући из скромне породице, скромног поријекла из околине Москве, стигао је до звања Државног савјетника, архитекте царског двора и академика Краснов је прешао бескрајно дугачак пут, и на том путу запамћен је не само као велики стваралац, већ и као благородно људско биће, вриједан и посвећен послу, творац амбијената које су средине у којима је дјеловао одмах препознале као своје и као нешто што се с правом и разлогом налази ту гдје је, као израз својеврсног осјећања припадности једном поднебљу и култури која се може разумјети као сопствено цивилизацијско и духовно гнијездо.
Обим његовог архитектонског и умјетничког опуса готово да је невјероватан, не само из угла гледања данашњих мјерила и стандарда, већ и у апсолутном смислу.
Професор Драгомир Ацовић је истакао и то да је ова изложба покушај да се исправи грешка нашег заборава везано за лик и дјело Николаја Краснова, будући да смо по његовим ријечима дужни да се сјећамо оних који су заслужни за оно добро у свијету у којем живимо и који нас окружује.
Стога је професор Драгомир Ацовић закључио да је враћање и имање живог сјећања - тек само подразумјевано настојање нас самих да будемо истински живи, не само љуштуром - тијелом, већ истински да будемо живи и духом :
“Да би добротом тог великог-малог човјека покушали да се сјетимо и себе самих када смо били бољи и себи и и другима.
А ми само настојимо да себи вратимо живо сјећање да не би били мртви духом иако живи тијелом.
Ми смо дужни да се сећамо људи који су градили наш мали овоземаљски рај - јер шта је човек без раја ?” - закључио је професор Драгомир Ацовић.
Након упечатљиве и информацијама и занимљивим детаљима богате свечарске бесједе архитекте Драгомира Ацовића, услиједио је наступ Хора Богословије Светог Петра Цетињског који је под дирингетском палицом ђакона диригента Михајла Лазаревића.
Они су отпјевали су композиције : “Ој јунаштва свијетла зоро” ; “Онамо намо” и “Полећела два анђела”.
Ученици Богословије Светог Петра Цетињског су у даљем наставку казивали рецитале посвећене Његошевој капели на Ловћену.
Након њих су наступале школе вјеронауке са Цетиња које воде Вера Вукић, Оливера Балабан и дирингетица Јелена Калуђеровић.
На самом крају вечери и програма Хор Светог Великомученика Станка је још једном изашао пред бројне посјетиоце и отпјевао композицију Дмитрија Борњанског - “Под Твоју Милост” , композицију “Крест хранитељ - Александра Архангелског, те тропаре : Светом Нектарију Егинском, Васкршњи и Достојно јест..”
Инсталација изложбе посвећене архитекти Николају Краснову садржи укупно 52 вишеслојна паноа, на којима су приказани збирно радови уваженог архитекте који сабирају и обједињују преко шест деценија и више него продуктивног животног радног вијека.
Изложба у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици трајаће седам дана и то у периоду од 1. до 7. октобра 2017. г.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
