У петак 5. маја 2017. године, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, у оквиру Духовне Академије под називом : "Савезничко" бомбардовање 5. мај 1944. - 5. мај 2017." - представљен је премијерно документарни филм : "Кад чујете бјеж'те - кад видите леж'те" - редитеља Радисава Раја Јеврића, ријеч је о документарном филму који прати ове страшне догађаје који су се збивали током Другог свјетског рата.
Ова Духовна академија најављује почетак љетњих духовних вечери које ће се одржавати у порти дворске цркве Светог Великомученика Димитрија на Крушевцу, но, ово духовно вече овога пута налази своје покровитељство у крипти Саборног храма.
На самом почетку академије, након уводног слова оца Предрага Шћепановића, који је говорио о томе да се са овом Духовном вечери управо жели прекинути љута тама заборава која је опколила протеклих деценија ово ужасно непочинство "савезника", ријеч је узео и старјешина дворске цркве Светог Димитрија на Крушевцу - протојереј - ставрофор професор др Борис Брајовић.
Отац Борис је одржао поздравно и уводно слово, обративши се Његовом Високопреосвештенству Митрополиту г. Амфилохију, часним оцима и свима присутнима, заблагодаривши на издвојеном времену и великом одзиву, којим су сви присутни обогатили ово изузетно важно вече.
Отац Борис је између осталог нагласио и то да оваквим духовним вечерима управо стављамо себи у задатак постављање питања и давања одговора на то зашто се Црна Гора налази у оваквом стању данас, те је у наставку и нагласио да се то исто питање као и одговор везују и за то зашто је Подгорица толико пута и на такав звјерски начин бомбардована за вријеме Другог свјетског рата, те да коначан одговор лежи у Каиновском братоубиству.
Такође, овом је приликом отац Борис навео и цитат Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија у којима је Владика укратко описао ужас братоубиства : "Немирне су душе наше, немирне су кости у земљи, немирни смо и ми на земљи, јер носимо исти немир потресени братоубиством." - закључио је овим цитатом дио свог обраћања отац Борис.
Након уводног - поздравног слова оца Бориса, пројекцију филма најавио је протојереј Предраг Шћепановић продуцент поменутог документарног филма, након чега је и услиједила премијера.
Пројекција документарног филма у трајању од 50 минута, у којој су се низала свједочења очевидаца у које између осталих спадају : Хаџи Блажо Прелевић, Адвокат Томислав Дедић, Бранка Вукчевић - ћерка свештеника Душана Радовића, Гојко Мартиновић, као и многобројна свједочења потомака страдалих у бјесомучном савезничком бомбардовању Подгорице оставила је снажан утисак на све присутне.
По ријечима продуцента документарца - протојереја Предрага Шћепановића, буџет филма износи невјероватних нула евра, а такође снимање истог прати један занимљив податак : наиме, овај документарац је снимљен у рекордном временском року, који је без претјеривања за Гинисову књигу рекорда.
Снимање филма је обављено за свега дан и по, док је монтажа урађена за два и по дана.
Стога, филм који је по садржају изузетно високог квалитета и препун дирљивих и историјски битних свједочанстава је снимљен за рекордна 4 дана !
Након пројекције, која како наглашавамо није оставила никог од присутних равнодушним, свима сабранима се обратио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је назначио да је управо ово сулудо пустошење, разарање и уништење града Подгорице наредио и покренуо онај чије је име град носио до 1992. године, а ријеч је о Јосипу Брозу Титу :
''Титова власт, власт Јосипа Броза је она која је као што се види у овоме документу од историјског значаја управо предложила – тражила од савезника да бомбардују 1944. године Подгорицу, такође су тражили од савезника и да бомбардују Никшић, да бомбардују Београд, Лесковац – овом приликом само те градове да поменемо.
Али, ми се налазимо овдје сада у Подгорици.
Дакле, власт Јосипа Броза, власт онога који како видите у Београду, ено га још увијек влада.
Ових дана сте могли да видите да су стотине и стотине притицали из свих бивших југословенских република да се поклоне њему.
Њему, коме је дат овај град и чије име је носио до 1992. године, а град је носио име онога који је тај исти (овај) град уништио заједно са својим сателитима (као што сте и имали прилике да погледате и видите у документарном филму).
Он који је бомбардовао овај град, наводно због Њемаца, нациста – да, дјелимично било је тога у томе тренутку – не треба гријешити душу, међутим, очевидно из свега оног што се догодило са обзиром да се знало да су Њемци кренули, одступили и да се неће више враћати – циљ је био уништити тим актом своје идеолошке противнике.
Без милости уништити противнике.
То је сада кристално јасно.
А ако је уништавао противнике, али зашто да уништава град ?!
Око двије хиљаде људи - цивила је страдало, видјели сте овдје потресне слике, такође, 80 посто је град био сравњен са земљом по његовој директиви.
И да сва ова прича буде још ирационалнија, ево након седамдесет три године, сада у овом граду постоји споменик подигнут војнику који је бомбардовао Подгорицу, а поред њега је један троугао са једном бомбом, наводно то је у спомен онима који су ту пострадали.
Међутим, споменик није подигнут ниједном од ове дјеце која су страдала (током тог бомбардовања), њихова имена колико знам нигдје нису записана на некој плочи у овоме граду.
А овдје сте исто могли да чујете и то да су ту испод цркве Светога Ђорђа (под Горицом), тамо гдје је био кратер (од бомби) а био је двадесет метара дубине, десетине и десетине те дјеце жртава бацили и сахранили.
Е то гробље од кратера које сте видјели на филму је било прекривено такође крстовима, које су булдожерима 1958. године заједно са земним остацима жртава сравнили са земљом.
А ту заједно са тим сравњеним гробљем видите да је ту подигнуто и ово игралиште (стадион) ''Будућности'' – управо на древној некрополи.
А записано је још у Душановом законику – Цара Душана, да ко скрнави гроб то је равно убиству живога човјека.
Једноставно и кратко речено, онај који је то урадио, томе је требало бити суђено за злочин.
Односно требало му је бити суђено за масовне злочине на просторима Југославије, управо ономе који је покретач и носилац најстрашнијег братоубилаштва које се догодило овдје на овим просторима.
Е тај подстрекач је добио, онај који је уништио овај град и крвљу га залио, добио је да је овај град носио његово име.
И хајде некако, историја је то, било је и прошло.
Међутим, да је прошло била би и некаква утјеха, али, на том братоубилаштву започетом 1941. године, на тој и таквој диоби, на тој и таквој дубокој рани у бићу овога народа и у бићу ове Црне Горе се сада гради судбина Црне Горе.
Било би добро да је та рана замирена, да је опојана та рана, да су се браћа послије свега што је прошло помирила.
Међутим не, на тој дубокој рани се дакле гради.'' – подсјетио је Високопресвећени Митрополит г. Амфилохије.
Након обраћања Његовог Високопресвештенства Митрополита г. Амфилохија услиједило је обраћање публицисте Славише Губеринића, који је осим изузетно запаженог учешћа у реализацији овог документарца такође и аутор књиге која је у припреми, а тематски обрађује тему суровог бомбардовања Подгорице тих година Другог свјетског рата.
Излагање публицисте Славише Губеринића је обиловало исцрпним и историјски вриједним подацима.
Круг обраћања ове вечери закључио је и затворио у свом кратком слову - режисер-редитељ филма Радисав Јеврић, чиме је ово историјско вече у крипти Саборног храма закључено.
Тонски прилог ''Радио Светигора''
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
