У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, у недјељу 25. по Духовима, дана : 11. децембра 2016. године, одслужена је Света Литургија.
Светом Литургијом началствовао је протојереј Миладин Кнежевић, уз саслужење протојереја - ставрофора Драгана Митровића као и протојерејâ Мирчете Шљиванчанина и Бранка Вујачића.
У славу и у част Божију током Свете Литургије, пјевао је и одговарао хор Саборног храма Христовог Васкрсења "Свети Апостол и Јеванђелиста Марко."
Свима сабранима у овоме Светоме храму, пастирском бесједом обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Отац Мирчета је приближио смисао реченице - позива упућеног свима вјернима, а тиче се приступања и присаједињења Светим Тајнама Тијела и Крви Христове : "Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступите…"
Он је нагласио и протумачио значај и дубину сваке ријечи понаособ, говорећи притом паралелно и о странпутицама у које можемо скренути и запасти, прибјегавајући такозваним алтернативним ријешењима који припадају домену сујевјерја, лажне вјере и духовности, као и лажних и кукавичких ријешења за било које животне ситуације и околности :
"Ишчекујући браћо и сестре и дјецо тренутак када ћемо чути ријечи : "са страхом Божијим, вјером и љубављу приступите..." и приступити Светом Причешћу Тијелу и Крвљу Христовом, добро је да се подсјетимо шта то значи, како би требали да приступамо Светом Причешћу ?
"Са страхом Божијим..." - то би требало да значи да смо свјесни да приступамо великој светињи - да приступамо самоме Богу.
Да смо удостојени такве благодати да можемо да се сјединимо са самим Богом.
И такође, да смо на то призвани од Њега, да нас је на то призвала Његова љубав и да нам је Бог то из своје превелике љубави омогућио.
Као и то да сваки страх треба да одагнамо из нашег срца, осим страх да не изгубимо Бога и да је то једини страх који би требали да имамо - да не останемо без Бога и да се не удаљимо од Њега.
Друга ријеч коју говоримо : "Са вјером - приступимо..." - то значи да треба да знамо коме приступамо, треба да значи да знамо да је Он ту са нама и међу нама и да је Свето Причешће истинито тијело и истинита крв Његова.
Треба да знамо да нам се даје Бог, а све то из разлога да би се са Њим ми могли сјединити и да би били Његови, јер зато смо и дошли у овај свијет - да будемо Божији људи.
То и јесте смисао нашега живота, да будемо Божији - да будемо са Богом.
Ова ријеч : "са вјером..." је много значајна, то значи да као православни хришћани, ми треба да имамо праву вјеру.
А права вјера је изложена у "Символу вјере" који смо прије неколико минута исповједили сви заједнички - да вјерујемо у Бога Оца, Сина и Светога Духа.
Исповједили смо да вјерујемо у Његову Цркву - једну свету, саборну и апостолску чији смо чланови постали Светим Крштењем.
И значи да знамо и да вјерујемо да ће опет Господ доћи и да Његовом Царству, неће бити краја.
Што значи да приступамо са вјером и да се трудимо да својим животом не окаљамо ту вјеру - да је не нарушимо.
Да је држимо исправну, да је држимо чисту, јер је она истинита, јер је она од Бога откривена и таква нам је дата.
Ми ту вјеру прљамо својим гријеховима, али највише вјеру прљамо тиме када се показујемо маловјерни, када осим вјере у Живога Бога истинитога и откривенога - нама даванога и датога идемо на још нека мјеста гдје мислимо да има вјере и да нам то може помоћи.
Тога нажалост има много - да људи иду код врачара, код гатара, код видовњака, код разних лажних учитеља вјере.
Једна од такође лажних духовности за коју многи не знају да је таква јесте - јога.
Данас је то постало нешто актуелно, мислећи да је то само физичка вјежба.
Није.
Јога је повезана са једном духовношћу индијском, са хиндуизмом.
То православни хршћани не могу да чине.
Зато што то није ствар само физичке вјежбе, већ то има и своју духовну потпору - има садржано и учење о духовности.
То није православна вјера и то је неспојиво са православном вјером.
А онда, ту су и многе друге ствари.
Они који то чине и тако чине не би могли без исповјести и без покајања да приступају Светом Причешћу.
А ту су присутне и многе друге ствари и многе друге наше слабости које често чинимо.
Зато је ово вријеме поста - вријеме покајања.
Вријеме да се управо кроз покајање очистимо, да умијемо своју душу, да би смо се колико до нас стоји - Богу враћали и Богу прилазили и причешћивали се Тијелом и Крвљу Христовом." - нагласио је он.
Такође, отац Мирчета је овом приликом најавио историјску посјету архимандрита Методија - игумана манастира Хиландара који се налази на Светој Гори Атонској, а он ће се током идуће седмице наћи у дводневној посјети нашем Саборном храму.
Наиме, архимандрит и игуман царске лавре манастира Хиландара - Методије, ће у сриједу 14. децембра са почетком у 19 часова, одржати предавање "Света Гора - живот у Христу" у крипти Саборног храма, а наредног дана, у четвртак 15. децембра, служиће Свету Литургију са свештенством поменутог храма, са почетком у 8 часова.
Након поучног пастирског слова и најаве, услиједила је Света Тајна Причешћа, па се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове, вјерни народ присајединио у великом броју.
Борис Мусић
