У Недјељу о Митару и Фарисеју, 17. фебруара 2019. године, са почетком у 8 часова, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија.
Службом Божијом предстојао је протојереј Миладин Кнежевић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор : Драган Митровић, протојереј Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз.
Торжественом прослављању овог недјељног дана као и благољепију богослужења, свакако је допринијело и учешће мјешовите пијевнице при Саборном храму, као и храмовног хора Свети Апостол и Јеванђелиста Марко.
Црква оглашава приближавање Великог поста и позива нас да се припремимо много прије ствaрног његовог почетка. Тако, прије него што почне Велики пост, Црква нам скреће пажњу на његову озбиљност и позива нас да размишљамо о његовом значају, и то четири седмице прије почетка поста.
То су припремне седмице за Часни пост.
Прва припремна седмица је: Недјеља о митару и фарисеју, друга: Недјеља о блудном сину, трећа: Недјеља месопусна (или: О страшном суду) и четврта: Недјеља сиропусна (или: О изгнању Адамовом), или како се уобичајено назива још и „Недјељом праштања“.
Данашња недјеља је Недјеља о митару и фарисеју. Она је тако названа јер се у данашњи дан из Јеванђеља чита прича Господња о митару и фарисеју (Лк.89, 18:10-14), док се у црквеним пјесмама које се налазе у служби у Посном Триоду (богослужбена књига за Велики пост) истиче примјер цариниковог смирења, а куди гордост и хвалисавост фарисеја. Основну идеју богослужења овог дана изражавају завршне ријечи приче – „сваки који себе узвишује понизиће се, а који себе понижава узвисиће се“. Од овог дана па надаље током поста на васкршњем јутрењу послије читања јеванђеља певају се умилни покајни стихови „Покајања отвори ми двери Животодавче...“, „На спасења стазу настави ме Богородице...“, „Помишљајући, грешни, на мноштво зала које починих, дрхтим од страшног дана судњег...“
Црква је управо због тога и одредила да прва припремна недјеља пред Велики Васкршњи пост и буде Недјеља која нас подсјећа да у пост требамо да уђемо скрушеног срца, са смиреношћу, а не са гордошћу. Како човјек постаје смирен? Смиреност се учи размишљањем о Христу, који је рекао: „Научите се од мене,јер ја сам кротак и смирен у срцу“. Најзад, учи се тако да се све мери Христом, ако се за све обраћамо Њему. Без тога је права смиреност немогућа, јер чак и религија може да постане гордост, још један облик фарисејског самохвалисања. Великопосно вријеме почиње са захтјевом, молитвом за смирење, која је почетак истинитог покајања. Покајање је укорењено у смирењу, а смирење – божанско и дивно, је његов плод и крај.
Светој Тајни Причешћа се вјерни народ присајединио у великом броју.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
