У трећу недјељу по Васкрсу, у Недјељу жена мироносица, дана 30. априла. 2017. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење протојереја - ставрофора Драгана Митровића, протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића као и јереја Милоша Лучића и протођакона Владимира Јарамаза.
У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и чланови црквеног хора Саборног храма "Свети Апостол и Јеванђелист Марко" који је под вођством дирингета мр Људмиле Радовић.
Сабраном вјерном народу обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин :
"У ове дане браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово треба да се подсјетимо прије свега да Васкрсење Христово не славимо само један дан у години.
Или да Васкрсење славимо пак само ону свијетлу седмицу по Васкрсу.
Већ Васкрсење Христово славимо као што знамо сваког недјељног дана у години, а нарочито га славимо током 40 дана након празника Васкрсења, јер се у тих 40 дана Господ Васкрсли јављао ученицима прије него што се вазнио на небеса, а управо то једно од Његових јављања смо помињали прошле недјеље - када се невјерни Тома увјерио у Његово Васкрсење.
Ове Недјеље ако смо пажљиво слушали Свето Јеванђеље које такође говори о Васкрсењу Христовом, чули смо да се помиње и Његово страдање - Његова сахрана.
А то свакако није случајно.
Оно се помиње из разлога јер је Црква Божија поставила да то помињемо да би смо поменули оне свете личности које су били учесници свих тих великих догађаја.
Да би смо њима дали почаст и да би се надахнули њиховим примјером.
Наиме, данас славимо Свете жене мироносице и Светог Јосифа из Ариматеје и Никодима помињемо.
А све то да би смо се њиховим примјером и ми надахнули, а питамо се у чему надахнули ?
Тог страшног дана кад је Христос распет на Крст, као што знамо ученици су се разбјежали.
Петар га се три пута одрекао.
Јуда га је издао.
И Онај коме су за вријеме уласка у Јерусалим клицали "Осана!" и коме су Његови ученици говорили да ће му бити вјерни до смрти, ипак нијесу то одржали.
Међутим, у сваком догађају и овоземаљском ма колико био страшан, ма колико изазивао страх код људи, увијек ће се наћи људи који ће показати храброст.
Увијек ће се наћи људи који ће посвједочити љубав.
И увијек ће се наћи људи - који су људи.
Управо оне које данас помињемо - они су примјери храбрости, оданости, људскости.
А то су жене мироносице и Јосиф из Ариматеје и Никодим - они нам својом личношћу, поред храбрости, вјере, оданости, људскости, честитости, свједоче и те догађаје који су се збили ради нашег спасења.
Као што смо чули читајући данашње Јеванђеље, Јосиф из Ариматеје и Никодим су кад је Господ издахнуо на крсту тражили Његово тијело Пилату да би Га сахранили и да би учинили оне обичаје погребне који су важни у том времену.
Замислите само какву су храброст они показали ?!
Нађимо се сви у тој ситуацији да актуелне власти рецимо и већинска вјера осуђује једног човјека, да га осуђују као онога који је грешан и да су се Његови ученици разбјежали.
Замислите онда храброст тих људи који одлазе код Пилата и кажу : дајте нам тијело тога који је страдао да га сахранимо - да га не оставимо и да га не заборавимо.
Они су били угледни људи - Јосиф из Ариматеје и Никодим, били су чланови Синедриона - Скупштине могли би рећи.
Они су због тога могли да изгубе положај у друштву који су имали.
Али храброст, вјера, људскост, поштење, честитост били су јачи од тога страха од губитка положаја.
Ето зашто их данас помињемо и у чему су нам они примјер.
А пак када су Господа распели на крсту знамо такође није било ученика осим Јована Богослова, Матере Његове, али биле су ту и храбре жене - мироносице - ученице Његове.
Оне су због те вјерности Христу и прве чуле најрадоснију вијест коју је чуо овај свијет икада - чуле су вијест да је Христос Васкрсао.
Њима је ангео рекао и данас смо чули у Светом Јеванђељу : "није овдје, устаде!"
А онда им се и сами Господ јавио и рекао :
"Радујте се !"
То су ријечи живота, то су ријечи од којих се живи, од којих се храбро живи, од којих се хришћански живи и са којима се може све издржати и са којима се истински и људски живи.
Зато, нека нам примјер буду ове жене свете, поготову наших мајкама, сестрама, женама.
Могли би рећи да је Недјеља мироносица празник наших мајки - истински.
А празник је и жена и сестара, али је ово такође и спомен Никодима и Јосифа из Ариматеје.
Ово је празник дакле и примјер свим људима, какви треба да будемо људи, на начин како нас је такође учио и Свети наш Патријарх Павле.
Господу васкрсломе слава, женама мироносицама, Јосифу из Ариматеје и Никодиму вјечни спомен и примјер свима нама.
Христос Васкрсе !" - закључио је васкршњим поздравом своје надахнуто празнично слово отац Мирчета.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове се сабрани вјерни народ присајединио у великом броју.
А након одслужене Свете Литургије, евхаристијско сабрање и заједничарење у љубави и благодарности према Богу је настављено за трпезом љубави.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
