У крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је представљена књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941. и 1942. године“, аутора Милоша К. Војиновића и мр Тадије Бошковића.
Академик Матија Бећковић рекао је да ова књига и није књига него рана.
„Рана над ранама Црне Горе, рана која је, како је казао песник, зинула уврх Црне Горе, а дно јој је у Егејско море. Зато је говорити о овој књизи исто што и тицати у ту рану која је остала незацељена осамдесет година“, казао је он.
Додао је да су од те ране настале све остале и од ње почињу све странпутице које су нас довеле довде.
„Протеклих деценија о њој је причано много, али је казано мало, у суштини готово ништа. У међувремену је избио нови домаћи рат, а да се ни онај стари светски није честито завршио нити је о њему речена права реч. Нови рат још траје, рушећи све за шта се гинуло у претходном. Победници су писали историју, не само своју већ и побеђених не сумњајући у своју верзију. Победник никад нема проблема са присталицама који накнадно пристижу са свих страна као првоборци бојева у којима нису учествовали“, рекао је Бећковић.
Казао је да је и наше вријеме потврдило стару истину да нико не може бити судија у сопственој ствари.
„Власт и мржња били су у обавези у школи, у суду, у штампи, домаћем васпитању. Најгласнији су се запослили као чиновници мржње и лажи. Прогонили смо и презирали једни друге не бисмо ли били напредни и прогресивни. На крају се испоставило да нисмо ратовали ни с ким сем један с другим и толико се делили да има оних који још нису приметили да нас нема ни кад смо заједно. Тако прође готово читав век, а ми као да још не умемо ни да завршимо стару ни да започнемо нову причу, а све више сумњамо у њен смисао и све мање знамо коме бисмо је и зашто причали“, поручио је Бећковић.
Бећковић је казао да смо храбри онолико колико смо способни да погледамо истини у очи.
„Нема слободе изван истине. Лаж је чедо кукавичлука. Светост и морал се не деле према странама и странкама, ни правда према државама, ни истина према нацијама. Зато је радосна и благословена вест која се чула ових дана да су се у Црној Гори грлили и мирили потомци четника и партизана. Пошто смо се помирили са сваким, време је да се помиримо и са самима собом, својом судбином и историјским удесом“, закључио је Бећковић.
Милош Војиновић је казао да се ради о штиву које има за циљ само једно – истину о том периоду наше историје.
Тадија Бошковић захвалио је свима коју су помогли да књига угледа свијетло дана, посебно Митрополиту Амфилохију.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије евоцирао је своје успомене из дјетињства које се поклопило са крвавим патризанско-четничким братоубилачким колом и запитао се да ли ико ко има памети може посумњати да Дража Михаиловић није био антифашиста кад је све до друге половине 1944. године био војни министар у краљевској влади у Лондону.
„То би онда значило да је и та влада била фашистичка, онда би ваљда и Черчил био фашиста. Друго је питање што је Черчил, под Стаљиновим притиском издао свога савезника и њега и његов покрет препустио револуционарима који су у том дијелу своје борбе престали да буду антифашисти и постали богоубице и братоубице у своме народу“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Казао је да је у наше вријеме неокомунизам завладао оном струјом нашег друштва која је наслиједила и власт и моћ и сласт оних првих комуниста.
„Ови данашњи су, нема никакве сумње, наставак оних претходних, само што су од њих узели оно што је најгоре и на томе граде будућност. И онда су из тог разлога створили нове диобе, незапамћене у Европи. Тога тамо нити је било нити ће бити“, рекао је Митрополит Амфилохије.
Пјесник Благоје Баковић је казивао своје стихове, а у програму је још учествовао гуслар Васо Ђондовић.
Модератор промоције био је свештеник Предраг Шћепановић.
Рајо Војиновић
Фото: Борис Мусић
