У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, 27. новембра, 2016. године, литургијски је и молитвено прослављен празник Светог Апостола Филипа.
Светом Литургијом је началствовао протојереј - ставрофор и старјешина Саборног храма Драган Митровић, а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и протођакон Владимир Јарамаз.
Љепоти и свечаности овог великог празника којег је вјерни народ у завидном броју торжествено прославио у овоме Светоме Храму, свакако је допринијело и појање мјешовите пјевнице Саборног храма као и појање чланова црквеног хора Саборног храма "Свети Апостол и Јеванђелист Марко" који је под вођством дирингетске палице - магистра Људмиле Радовић.
Вјерни народ се присајединио Светим Тајнама - Тијелом и Крвљу Христовом у великом броју.
Док се пастирском бесједом свима сабранима обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Отац Мирчета је у свом обраћању говорио о значају и смислу заједнице, једног тијела којем припадамо, као и о љубави Божијој и благодати и духовној користи коју стичемо од самог поста, приближујући његов дубљи смисао.
Отац Мирчета је говорио о посту који је прожет праштањем, измирењем, молитвом, исповјешћу и причешћивањем, наводећи то као важне карактеристике онога што пост и јесте, будући да пост свакако не представња циљ сам по себи, већ представља средство помоћу којег можемо бити бољи :
"Света Литургија је служба над службама, наша радост хришћанска, она је смисао.
А опет у цркви имамо и посебне периоде, гдје се још више трудимо, гдје улажемо још већи напор да бисмо још више и још боље живјели по Богу.
Јер смо слаби, падамо, срљамо, гријешимо.
Али, не смијемо у томе да останемо - не требамо у томе да останемо и не желимо у томе да останемо.
Зато, опет и опет изнова припадамо Богу живоме, а опет у Цркви као нашој духовној мајци, постоје ти периоди у години када то интензивније радимо.
Управо један период посебни наступа већ од сјутра, а то је вријеме Божићног поста.
Припремамо се за празник Христовог рођења, јер Христос је за нас - живот.
И све оно што је Он чинио ради нас и ради нашега спасења - ми то славимо.
И не само да славимо, него у томе и учествујемо.
То је благослов Хришћанског живота - што постајемо учесници Божијег живота.
Што и ми имамо ту могућност иако слаби, иако грешни, иако клецамо иако падамо - ипак, имамо могућност да учествујемо у Божијем животу.
А то је зато што нас Бог воли, зато што је Бог љубав и што нас увијек чека, да му дођемо и да кренемо према Њему.
Управо вријеме које нам предстоји - вријеме Божићног поста, јесте опет и опет нова шанса за све нас.
Опет нова могућност да постанемо још ближи Богу, да се покајемо, да се очистимо покајањем, да се Богу вратимо, да будемо права дјеца Божија, да будемо браћа Божија - пријатељи Божији, на то смо позвани.
То нам Господ дарује, на то нас Господ призива и на то нас Његова љубав подстиче - да кренемо." - Рекао је он.
Након надахнуте празничне бесједе оца Мирчете и након одслужене Литургије, вјерни народ је своје евхаристијско заједничарење наставио за трпезом љубави у крипти Саборног храма.
Борис Мусић
