У сриједу, 20. марта 2019. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, са почетком у 9 часова, одржано је великопосно братско сабрање свештенства цетињског, подгоричко-даниловградског и подгоричко-колашинског протопрезвитеријата.
Сабрање је отпочело Светом литургијом пређеосвећених дарова коју је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством, монаштвом и вјерним народом.
Свима сабранима се поучним архипастирским словом обратио Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.
Он је овом приликом протумачио великопосну моитву Светога Јефрема Сирина, наглашавајући да је веома битно да се измиримо са Богом и са ближњима опраштајући једни другима, те да нам тако ваља прићи Господу у сретање:
"У ове дане светога и великога поста четрдесетодневнога смо призвани да се припремамо за велику и свету тајну сусрета са Господом. За Свето Причешће да се припремамо постом и молитвом. Али, да се припремамо и исповјешћу. Много је важно да се у току читаве године исповједамо за гријехе. За оне вољне и невољне и знане и незнане, а у исто вријеме да исповједајући се - тражимо опроштај од Бога, опраштајући једни другима и да такви и тако приђемо Господу и да се са њим сретнемо.
Ако не опростимо ближњима својим, без обзира ко је крив, а сви смо за све криви, по ријечима великог Достојевског, дакле, ако не опростимо брату своме, сестри својој, неће ни Бог нама опростити.
Осуђивање је опако и отровно. Каквом мјером судите, таквом мјером ће вам бити суђено." - подсјетио је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.
Он је такође указао на то, да великопосну молитву Светог Јефрема Сирина, треба да читамо чешће, будући да је у њој садржана суштина овог четредесетодневног поста и начина нашега живљења и наше вјере.
Владика се у свом даљем обраћању дотакао и непрекидне динамике живота, која се између осталог огледа и у непрекидном творењу, дјелању Божијих дјела за које смо и призвани:
"Лењост је најопакији отров који може заразити људско биће. Није нас Бог призвао на лењост, него дјелање дјела Божијих, на извршење заповјести Божијих. Јер душа човјекова и тијело су за дјело, за непрекидно дјелање и творење врлина."
У другом дијелу свог архипастирског обраћања Владика се осврнуо на савремене болести које запљускују савремену цивилизацију, наводећи притом да је једна од најраспрострањенијих духовна трулежност, чамотиња, односно тугомора која порађа самоубиство:
"А онда се посебно за савременог човјека и сваког човјека молимо, да нас Бог ослободи од гњилости духовне, од трулежности, од зла, од мрзовоље, од чамотиње духовне или тугоморе. Данас је то болест човјечанства - тугомора. А то је опака болест која убија људе и плод такве болести су многа самоубиства која се догађају у наше вријеме. Људи бјежећи од невоља са којима се сусрећу у животу, са многим болестима и страдањима врше самоубиство, не знајући и заборављајући да тиме на мјесто овога пролазног земаљксог пакла изабирају вјечни пакао, вјечно страдање, вјечну муку. Заборављају и не знају да их самоубиство не ослобађа од страдања, него управо умножава страдање и то на вјечном плану. Самоубиство је велики гријех пред Богом. То је гријех безбожништва, јер онај који изврши самоубиство у Бога не вјерује. Не вјерује и нема наде да ће му Бог помоћи, да ће га укријепити, да ће му дати оно што му треба и да ће га обдарити прије свега оним вјечним и непролазним бесмртним животом." - упозорио је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.
На самом крају свог обраћања, надовезујући се на ријечи великопосне молитве Светог Јефрема Сирина, Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је указао да је веома важно да стичемо дух цјеломудрености, односно здравоумља и чистоте духовне и тјелесне:
"Како даље у молитви каже велики молитвеник, пустињак, молитвеник, покајник Свети Јефрем Сирјанин: "Духа цјеломудрености (здравоумља, чистоте духовне и тјелесне), смиреноумља, трпљења и љубави подари ми Господе" - цјеломудреност рађа смиреноумље, а смиреноумље рађа трпљење. А трпљење рађа праву и истинску љубав и према Богу и према ближњима." - закључио је владика Амфилохије.
БЕСЈЕДА ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНОГ МИТРОПОЛИТА Г. АМФИЛОХИЈА
Након бесједе Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија, услиједила је Света Тајна Причешћа којој је многобројни сабрани народ приступио у великом броју.
По завршеној Светој архијерејској литургији пређеосвећених дарова, у крипти Саборног храма одржана је сједница великопосног братског сабрања свештенства цетињског, подгоричко-даниловградског и подгоричко-колашинског протопрезвитеријата којом је предсједавао Митрополит г. Амфилохије.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
