Преосвећени Епископ буеносаирески и јужно централноамерички г. Кирило, одржао је у уторак 29. октобра, 2019. године предавање на тему „Огледи односа теологије и науке“ са почетком у 19 часова.
Ово занимљиво предавање Преосвећеног Владике Кирила у организацији братства Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици изазвало је велико интересовање хришћанске заједнице у Подгорици.
Владика Кирило је изузетно занимљиво предавање изложио пред великим бројем присутних у крипти Саборног храма, говорећи о веома сложеној, комплексној теми каква је однос и оглед теологије и науке.
Ово предавање праћено у више наврата громким аплаузом, баш као и посјета уваженог Преосвећеног Владике Кирила, била је од велике вриједности.
Уводну ријеч вечери узео је протојереј мр Предраг Шћепановић који је овом приликом заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију, Преосвећеном Епископу г. Кирилу на присуству и свима приустнима на великом одзиву, а поздравио је посебно професоре Универзитета Црне Горе - професора Милојицу Јаћимовића који предаје на природно-математичком факултету и професора Сашу Поповића са Економског факултета.
Отац Предраг је у свом обраћању нагласио да се управо тендециозном секуларизацијом друштва хтјело доказати да је наука против Бога, те да је Теологија против науке са јасном намјером да се стави печат на то да су то двије одвојене непомирљиве реалности.
Он је затим рекао да је управо Владика Кирило права личност да све то приближи и демантује, будући да је ријеч о једном од најбољих студената на Природно математичком факултету, који је и магистрирао Теологију.
Наиме, епископ буеносаирески јужно централноамерички г. Кирило Бојовић је рођен 1969. године у Подгорици, од православних родитеља Радула и Зорке рођ. Јовановић, као пето по реду дијете. Осмогодишњу и средњу школу је завршио у Даниловграду. По повратку из војске (1988) уписао се на Природно-математички факултет у Подгорици. Дипломски рад је одбранио 1992. године. Од 1993. до 2000. радио је као асистент на Природно-математичком факултету у Подгорици. Године 1993. уписао је постдипломске студије на Природно-математичком факултету у Београду на групи „Диференцијална геометрија и топологија“. Магистарски рад на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“ одбранио је 17. јула 1996. године под менторством Неде Бокан. У периоду од 1998. до 1999. био је на специјализацији на Универзитету „Ломоносов“ — МГУ у Москви.
Године 2005. уписао је Московску православну духовну академију, а сљедеће године је добио чин јеромонаха.
Године 2008. дипломирао је на Московској духовној академији, а 4. јуна 2008. одбранио је кандидатску дисертацију на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. Истовремено је и ванредно завршио Московску духовну семинарију. Од 1. јануара 2009, по одлуци Светог архијерејског синода, постављен је за васпитача Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Исте године је постављен и за професора Богословије Светог Петра Цетињског, гдје је предавао Свето Писмо Старог и Новог Завјета, Агиологију, а једно вријеме и Општу историју. Био је разредни старјешина 19. генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског.
Одлучио је да продужи школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје му је нострификована (призната) диплома кандидата богословља коју је стекао на Московској духовној академији чиме је стекао услове за докторску дисертацију. На празник Свих Светих, дана 30. јуна 2013, митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита. Сљедеће године је постављен за архијерејског замјеника мјестобљуститеља Епархије буеносаиреске и јужноцентралноамеричке.
На редовном мајском засједању Светог архијерејског сабора, дана 26. маја 2016, архијерејски замјеник и архимандрит Кирило је изабран за викарног епископа у Митрополији црногорској-приморској са титулом епископ диоклијски. Хиротонисан је у Саборној цркви у Подгорици 31. јул 2016. Од јуна 2018. је владика буеоносаирески и јужно-централноамерички СПЦ.
Епископ Кирило говори руски, а служи се шпанским и енглеским језиком.
У уводном дијелу свог обраћања Владика Кирило је нагласио да не може предмет теологије да буде поптуно различит од предмета науке.
Пошто се по његовим ријечима и позитивна наука бави истином баш као и што је у њеном центру - теологије - Пут Истина и Живот. Тако да се оне преклапају у неким тачкама. Наравно под предусловима да је наука позитивна.
Он је такође подвукао да је неопходно избјећи двије крајности када се говори о односу науке и теологије. Једна од таквих крајности је банализовање научних формула. Како он даље наводи јесте да нажалост таквих примјера имамо и са највиших мјеста у друштву. А онда је навео други примјер крајности који се односи на мистификацију научних формула. Један од примјера великих умова и људи који су у том домену били осјетљиви, а које Владика Кирило наводи јесте примјер светог свештеномученика Павла Флоренског који је био под струци математичар али и теолог.
Преосвећени Епископ г. Кирило је за овакву тврдњу навео и пар разлога, између осталог поткрепљујући став тиме што је Павле Флоренски користио методолошке формуле да објасни Бога и духовне сфере.
Он је навео да се духовни закони могу описати иконично или апологетски, под условом да се у полазишној основи они правилно разумију и схватају.
Он је између осталог поменуо и пар спорних актуелних тема које се дотичу и самог Светог синода наше Свете Цркве, првенствено алудирајући на спор око теорије Еволуције и теорије Креационизма, наглашавајући притом да Црква мора нужно да нагласи и заступа истину у складу са Светим Писмом, али, да свакако то не значи да треба да примјењује инквизиторске методе и гони оне који мисле на другачији начин.
Он је навео да је најбољи начин спознавања Бога - икона, образлажући да ми не можемо Бога да спознамо по суштини, али свакако можемо иконично да га представимо како су Га и апостоли представљали будући да само у Христу јединоме живи пуноћа Бога тјелесног. Стога Црква знајући тај бесцени дар Христа оваплоћеног, њој не треба наука, али, наводи и наглашава да је науци потребна религија управо да не би скренула са трасе Пута, Истине и Живота.
Владика Кирило је у свом даљем обраћању дао посебан акценат на битност егзистенције пастирске отвореноси, која нужно треба да пребива у цркви и да буде усмјерена према свим слојевима друштва. Такође је навео да науку некада морамо користити апологетски управо у својству одбране духовних истина, будући да је језик науке близак савременом човјеку, што по ријечима Преосвећеног Владике Кирила Цркви може дати модеран призвук у дискурсу.
Како он напомиње Црква ће бити модерна ако говори о вјечнимм и непролазним истинама на језику који је близак савременом човјеку узимајући у обзир све чиниоце времена у којем живимо.
Он је у свом другом дијелу излагања навео и примјер свог докторског рада ,,Петар други Петровић Његош као хришћански филозоф" који обрађује Његоша са аспекта веома дубоког сагледатеља научних законитости а у којем раду је Владика Кирило користио математичке примјера да би то и приближио и доказао на један прагматичан, поступачан и конкретан начин. У току тог дијела он је користио и једноставне примјере који су на сликовит начин приближили свима присутнима повезаност и међусобно потврђивање теологије и науке.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
