Теодор Стратилат је био римски војвода, у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије.
Теодор је због несугласица у вези са религијским опредјељењем цара Ликинија кажњен је мучењем и смрћу.
Познат је по томе што је разрушио идоле од сребра и злата, и подјелио комаде од њих сиромашним људима.
Такође је преобратио многе људе у хришћанство, и позвао самога цара Ликинија да се одрекне своје вјере и прихвати Христово учење.
Његово мучење се састојало из следећег: шибан је (шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху), разапет на крст, гађан стријелама и најзад посјечен мачем.
У хришћанској традицији помиње се да је за све вријеме мучења непрестано говорио: "Слава Теби Боже мој, слава Ти!"
Теодор је страдао 8. фебруара 319. године у три сата послије подне.
Он се сматра заштитником војника који га призивају у помоћ.
Његове мошти су пренете из Евхаите у Цариград и сахрањене у цркви Влахерни.
Осим 21. фебруара празнује се и пренос моштију његових из Ираклије у Евхаиту 8. јуна (21. јуна по грегоријанском календару).
Теодор Стратилат је завјештао при страдању, своме слуги Вару: "Тијело моје", рекао је, "положи у Евхаити на имању мојих предака".
Свети Анастасије Синајски записао је: у мјесту Карсату близу Дамаска била је једна црква у име светог Теодора Стратилата.
Када су Сарацени покорили Дамаск, једна група Сарацена са женама и дјецом настанила се у тој цркви.
На зиду је била фреска светог Теодора.
Један Сарацен је гађао стријелом у лик светитељев.
Тада се помиње да је у том тренутку потекла крв из фреске.
Ускоро послије тога цијела та група Сарацена је умрла ту у цркви.
Свети Анастасије тврди, да је он лично био у тој цркви, видио лик светитељев на двору и трагове од крви.
Наша Света црква слави овог дивног Божијег угодника 8. фебруара и 8. јуна по црквеном, а 21. фебруара и 21. јуна по грегоријанском календару.
Има мучеништва драгоцјенијег од драгоцјеног.
Драгоцјеност мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и мјесто тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради.
Свети Теодор, војвода римски, у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије, презре и своју младост, и љепоту, и чин војводски, и милост царску, и мјесто свега тога прими на се грозне муке Христа ради.
Најпре би Теодор шибан, и прими шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху; потом би на крст дигнут и сав стријелама изрешетан.
Најзад мачем посјечен.
Зашто све то? Зато што Теодор свети љубљаше Христа Господа изнад свега у свету; што презре глупу идолопоклоничку сујевјерицу цара Ликинија, што скруши идоле од сребра и злата, и раздаде комаде од њих сиромасима; што обрати многе у вјеру Христову, и што позва и самога цара Ликинија да се одрече идола и повјерује у јединог живог Бога.
За све вријеме мучења свети Теодор је непрестано говорио: "Слава Теби Боже мој, слава Ти!"
Пострада свети Теодор 8. фебруара 319. године у три часа по подне, и пресели се у царство Христово.
Он се сматра заштитником војника који га призивају у помоћ. Чудотворне мошти његове пренијете су из Евхаите у Цариград и сахрањене у цркви Влахерни (в. 8. јун).
